Prljavi dilovi sa naftom u Nigeriji
5. mart 2018.
„Etete ume da namiriše novac. Kada se taj 70-godišnjak namršti na 1,2 milijarde, tip je kompletno neuračunljiv". To su reči iz jednog poverljivog elektronskog pisma zbog kojeg se Šel pre nešto više od godinu dana našao u nevolji. Taj koncern je godinama tvrdio da pri kupovini jednog od najvećih nigerijskih naftnih polja nije znao ništa o učešću osuđivanog nigerijskog perača novca Dana Etetea.
No, sredinom aprila 2017, britanska ekološka organizacija „Global vitnes" objavila je poverljiva elektronska pisma jednog bivšeg zaposlenog u Šelu. Ta pisma, koja su stigla do šefova koncerna, ukazuju na direktnu vezu sa već osuđivanim Nigerijcem. Koncern se osetio obaveznim da iznese poziciju koja je glasila: morali smo da pregovaramo sa Eteteom, „hteli to ili ne".
Optužba: Etete je davao mito
Na suđenju u Milanu će na optuženičkoj klubi biti 15 osoba. To su zaposleni u Šelu i italijanskom koncernu Eni – među njima i šef tog koncerna Klod Deskalci a i njegov prethodnik Paolo Skaroni – kao i Nigerijac Dan Etete. Obe firme su u odvojenim izjavama porekle svako učešće u nelegalnim stvarima.
Šel je 2011. zajedno sa koncernom Eni uplatio 1,3 milijarde dolara na bankovni račun nigerijske vlade. Time su dva koncerna htela da obezbede sebi prava na jedno od najvećih naftnih polja Afrike. Najveći deo te uplate, međutim, nije završio u državnoj kasi, već u firmi Malabu. Nju kontroliše Dan Etete, koji je bio ministar za naftu tokom 90-ih godina za vreme vladavine bivšeg diktatora Sanija Abače, a 2007. je osuđen u Francuskoj zbog ilegalnog poslovanja sa novcem.
Prema istrazi italijanskog državnog tužilaštva i organizacije Global vitnes, Etete je dobar deo sume koja mu je uplaćena morao da investira u novac za podmićivanje visokih nigerijskkih političara. U vezi s tim se stalno pojavljuje i ime bivšeg predsednika Gudlaka Džonatana.
Eni poriče kontakte sa peračima novca
Kako Šel, tako i Eni, odbijali su da razgovaraju sa DW o tom slučaju kada su optužbe obelodanjene. Za razliku od Šela, Eni je i dalje insistirao na tome da je prilikom kupovine naftnog polja imao kontakte samo sa zvaničnim vladinim instancama. U pismenoj izjavi za DW to preduzeće je napisalo: „Nezavisna istraga koju je pokrenuo Eni nije dala indicije da su zaposleni u Eniju u vezi sa poslovima sa novcem bili umešani u korupciju ili da su za to saznala od trećih lica."
Član organizacije Global vitnes, Barnabi Pejs, sumnja u te izjave: „Šel i italijanski partner Eni su tačno znali da novac za naftno polje plaćaju osuđivanom peraču novca", rekao je Pejs u intervjuu za DW. Za aktiviste naftni koncerni svojim dilom ne samo što su prekršilil zakone, već su prevarili i stanovništvo Nigerije: „U Nigeriji gladuje pet miliona ljudi. Istovremeno se ljudima oduzuma novac koji im sleduje – više od milijarde dolara. To je jedan i po put više novca od količine koja je potrebna za savladavanje aktuelne krize."
Ekolozi se uzdaju u italijansko pravosuđe
U istrazi o Šelu i Eniju učestvovalo je ukupno šest zemalja. U Švajcarskoj i Velikoj Britaniji je zamrznuto više od 100 miliona dolara.
Barnabi Pejs se uoči procesa rekao da polaže nade u suđenje. Italijansko državno tužilaštvo se istaklo vrlo temeljitim radom, kaže Pejs: „Uspeli su da sakupe mnoštvo dokaza." Osim toga, u Italiji se ovakva suđenja obično isteruju do kraja – umesto da se postižu vansudski dogovori i poravnanja.
Nekoliko meseci pred kupovinu naftnog polja 2011. godine, Šel je u jednom drugom slučaju sumnje na korupciju u Nigeriji pristao da plati 30 miliona dolara da bi izbegao presudu. Tada se koncern obavezao da će pooštriti unutrašnju kontrolu kada je reč o pokušajima podmićivanja. To je bilo samo nekoliko meseci pre nego što je rukovodstvo Šela dobilo elektronska pisma o Danu Eteteu.