„Problem Kosova je Srbija“
24. oktobar 2018.
Kosovska vlada nameravala je da američkog stručnjaka za međunarodno pravo Dejvida L. Filipsa angažuje kao savetnika u pregovorima sa Srbijom. On je na to u početku pristao, jer je, kaže, verovao da pregovori mogu da dovedu do rešenja kroz jačanje vladavine prava i povećavanje pritiska međunarodne zajednice na Srbiju da prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu u okviru postojećih granica.
Filips je sada, međutim, promenio mišljenje. Kako kaže, shvatio je da neke struje u kosovskim institucijama žele da proguraju drugačiji put i da se zalažu za opciju promene granica. Američki politikolog pak, kako sam kaže, ne želi da učestvuje u planovima za promenu granica, jer smatra da bi to bila „istorijska prevara kosovskog naroda“ koja „minira demokratska načela multikulturalnosti i političkog pluralizma za koji su mnogi na Zapadnom Balkanu dali svoj život“. Prema njegovom mišljenju, ta opcija je „potencijalno opasna, destabilizirajuća i može da dovede do novog nasilja i novih komadanja teritorija“.
DW: Profesore Filips, ko donosi odluke na Kosovu?
Dejvid L. Filips: Nije jasno ko je na Kosovu nadležan za dijalog sa Srbijom. Da li je to predsednik Hašim Tači? Da li postoji jedan zajednički tim u koji je uključena i Vlada? Koja je uloga opozicije? Iako sam ja izbliza pratio taj dijalog, ni ja sam ne znam ko je na kraju nadležan. Koliko sam ja shvatio, to je Tači. Zatim, postavlja i pitanje uloge američke vlade u dijalogu. Koja je njena uloga? Kakav je zvaničan stav Trampove administracije o pojedinim temama kao što je promena granica? Izjave Džona Boltona i ostalih američkih predstavnika su nejasne.
Da li mislite da odluke o tome još nisu donete ili da su donete, samo što nisu jasno izrečene?
Ne znam. Ako su donete, onda meni to nije jasno. A ako meni nije jasno, verovatno nije ni drugima. Definitivno je da će podrška civilnog društva pri donošenju tih odluka biti potrebna. Zato je važno da sve bude transparentno i da bude jasno ko ima kakvu ulogu i koje nadležnosti.
Svakoga dana čujemo vesti koje nam ne pomažu mnogo, već više odmažu, u stvaranju kompletne slike. Jedna od poslednjih takvih bila je ona da se visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini zalaže za podelu Kosova. Kako je moguće da neko ko je u stvari posrednik u procesu tako nešto radi?
Niko nije prisustvovao sastancima osim Vučića, Tačija i Mogerinijeve. Zato ne znamo šta su stvarno tamo rekli i o čemu su raspravljali. Ne možemo da tvrdimo da Mogerinijeva radi na planovima o podeli, jer ona to nije nikada izjavila. Zato kažem da mora biti više transparentnosti i da mora postojati bolji pristup informacijama kako bi oni kojih se čitava ta stvar direktno tiče bili bolje informirani.
Šta je s francuskim predsednikom koji se sada uključio u igru?
Čini se da je Francuska otvorenija za opciju promene granica nego ostale članice tzv Kvinte (Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i SAD). Ali ni to ne znamo. Emanuel Makron bi o tome trebalo da se izjasni. Svi članovi Kvinte bi trebali da se izjasne o tome kakva su im očekivanja i stavovi.
Zadnji put kad smo razgovarali o Kosovu, a to je bilo u avgustu, onda kada je počela da se spominje opcija o promeni granica i razmeni teritorija, nije još bilo nikakvih jasnih stavova. A nema ih ni danas, tri meseca kasnije. Da li je to strategija ili bi se trebalo okrenuti nekakvim teorijama zavere da bi se shvatilo šta se zapravo događa?
Postoji i treća mogućnost: da nisu donesene nikakve odluke. Nisu zabeleženi nikakvi detalji, nema nikakve karte. Meni se čini da je to verovatniji scenario nego Vaša dva. „Raspravlja se o tome“ je maglovit pojam, a ne neka posebna politika ili konkretni dogovor. Ja sam tražio dokument u kojem se navode detalji i rekli su mi da takav dokument ne postoji. Možda ga stvarno nema, možda ga nikada nije ni bilo. Možda ljudi samo glasno razmišljaju.
Da li je takva nejasna situacija razlog zbog kojeg ste se odlučili da podnesete ostavku na mesto savetnika kosovske vlade?
Ja sam ponudio ostavku, ali mi vlada u Prištini još nije odgovorila. Ne želim da budem deo pregovora koji će voditi rascepkavanju zemlje. Ne verujem da postoji efikasna strategija. Ne verujem da će ovakvo rascepkavanje pomoći Kosovu da ostvari svoje ciljeve: da bude priznato od Srbije i pet članica EU koje ga nisu priznale, i da će Rusija i Kina skinuti svoj veto u Savetu bezbednosti. Ja mislim da promena granica ne bi imala za rezultat normalizaciju.
Nedavno ste napisali članak u kojem se zalažete za decentralizaciju, umesto podele Kosova. U njemu takođe tvrdite da problem Kosova nisu ljudska prava, već njegov status.
Problem Kosova je Srbija. Srbija odbija da prihvati gubitak Kosova i činjenicu da je Kosovo nezavisno i suvereno. Kosovo se nikada više neće vratiti pod kontrolu Srbije. Srbija sve blokira. Ona blokira kosovske napore za globalnim priznanjem. A dokle god Srbija bude nastavila to da opstruira, ostaće van Evropske unije. Jer, u Poglavlju 35 traži se normalizacija odnosa između Srbije i Kosova kao uslov za ulazak Srbije u EU.
Da li Srbija želi da se Kosovo podeli pre nego što kaže „Da“ članstvu u EU?
Zvanična politika Srbije jeste da se na Kosovo još uvek gleda kao na srpsku pokrajinu. Srbija ne želi da prihvati realnost. Ali ne znamo odakle je došla ideja o promeni granica. Iz Beograda? Iz Prištine? Ili iz Tirane? Ko je podržava? Mi to ne znamo. Ne znamo ni da li je Vučić podržava. Znamo samo da je većina kosovskih Srba odbija, uključujući i oca Savu (Janjića). Promena granica će marginalizirati kosovske Srbe i dovesti do masovnog iseljavanja. Ne znamo ko tu ideju podržava, osim da je podržava Hašim Tači.
Šta onda Srbija zapravo traži?
Ona traži područja severno od Ibra, kompenzaciju za svoja ulaganja i nekretnine na Kosovu, zaštitu manjina i pravoslavne kulture. Ali ja nisam video nikakav pisani predlog Srbije. Nikakav zvanični zapisnik sa sastanaka. A šta će Kosovo dobiti za 20 odsto teritorija kojeg se odriče? To što će ga Srbija priznati? Da li će to da pokrene one članice EU koje još nisu priznale Kosovo? Šta će onda biti sa Španijom? A ni Moskva sigurno neće slušati naredbe iz Beograda. Šta će se onda dogoditi u Savetu bezbednosti? Ništa od toga ne znamo. Znam samo da se pregovori ne mogu zasnivati samo na pustim željama. Oni moraju da budu utemeljeni u stvarnosti. Moraju da budu vođeni uz međunarodno posredovanje, a njihovo sprovođenje mora biti kontrolisano i, ako treba, sankcionisano. Nema utisak da dijalog između Srbije i Kosova poštuje ta pravila.
Znači li to da je Kosovo danas u istoj poziciji kao dan nakon proglašenja neovisnosti?
Rasprava koja se na Kosovu vodi oko podele zemlji pričinjava veliku smetnju. Nijedna nova zemlja neće priznati Kosovo dok se ta diskusija vodi. A Kosovo mora da rešava neke važne stvari: da uspostavi infrastrukturu i stabilnu vlast, kao i da suzbije korupciju. Ovako dalje ne može. Prošlo je mnogo godina i Kosovo mora da bude potpuno integrisano u međunarodni sistem, u evro-atlantske institucije i međunarodne organizacije poput Interpola. Da, potrebna mu je i liberalizacija viznog režima na prostoru Evropske unije.
Dejvid L. Filips je direktor Programa za izgradnju mira i prava na Institutu za studije ljudskih prava pri američkom univerzitetu Kolumbija. Bio je savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova SAD tokom mandata Bila Klintona, Džordža Buša i Baraka Obame.