Rudnik litijuma: „Vlast računa da su ljudi malaksali“

Kompanija Rio Tinto se vraća u Srbiju na velika vrata. Možda je ispravnije reći da nikad nije ni odlazila, iako je pre par godina delovalo da je stavljena tačka na iskopavanje litijuma u Srbiji.

Nakon protesta, srpske vlasti su 2022. godine poništile sve administrativne akte u vezi sa ovim preduzećem, i delovalo je da se time završava priča oko otvaranja rudnika litijuma u Srbiji.

Međutim, vrlo brzo su usledile pokajničke izjave, pre svega predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kako je to bila velika greška i da je ipak trebalo insistirati na tom projektu.

Vrhunac je usledio nedavno kada je predsednik Vučić najavio otvaranje rudnika litijuma „Jadar“ verovatno 2028 godine.

Da je otprilike četiri godine dovoljno za otvaranje rudnika, načelno je u razgovoru za DW potvrdio i Čad Blevit, izvršni direktor projekta „Jadar“.

Jadar ne sme pasti

Neka vrsta odgovora javnosti bilo je protesno okupljanje u Loznici u petak u organizaciji više ekoloških pokreta.

Kako se čulo, na ovom protestu postojao je samo jedan zahtev – zakonska zabrana primenjenih geoloških istraživanja i eksploatacije litijuma i bora u Srbiji.

„Rok je 40 dana, 41. dan, ne budu li usvojili zakon, blokiraćemo Srbiju“, rekla je Marijana Trbović Petković, aktivistkinja udruženja „Ne damo Jadar“.

Naglasila je da se ovog puta neće maltretirati ljudi po ulicama nego „da će se blokirati ključne tačke železnice, da ne može Kinez iz Bora da vuče naše zlato. Blokiraćemo da ne može mafija iz Bosne da vuče ugalj“, rekla je ona.

Projekat bez tačke

Urednik u nedeljniku Radar Milan Ćulibrk primećuje da na projekat nikad nije stavljena tačka, i da se samo čekalo da padne prašina na nezadovoljstvo građana. Sad samo ostaje pitanje koliko se taj državni preokret može sprečiti protestima:

„Ako izliv nezadovoljstva bude veliki, ne isključujem da će državni vrh i ovog puta popustiti pod tim pritiskom“, ističe Ćulibrk za DW.

Situacija u odnosu na prošli ciklus protesta protiv Rio Tinta se ipak donekle promenila. Opoziciona energija se dodatno istrošila, opozicija se još više podelila, a neki od nosilaca tadašnjih protesta se sada vide kao svesni ili nesvesni pomagači vlasti.

„Vlast svakako računa na to da su ljudi malaksali, da su postali apatični, i da više neće iskazivati svoje nezadovoljstvo na ulici ili na terenu“, kaže o tome Ćulibrk.

„Ključni problem je ipak to što nikad nismo imali javnu raspravu o tom projektu. Država je trebalo da formira neku svoju radnu grupu eksperata, umesto da to radi kompanija koja bi taj rudnik želela da otvori“, skreće pažnju naš sagovornik.

Cifre se ne uklapaju

Predsednik Srbije, kada govori o prednostima ovog projekta, uglavnom barata uticajem rudnika litijuma na BDP Srbije. Aktivisti koji se protive tom projektu upozoravaju da Srbija ne sme postati rudarska kolonija.

„Ako je tačno ono što čujemo, taj rudnik će se otvoriti 2028. ili 2029. godine, i zaposliće nekoliko hiljada radnika sa prosečnom platom od hiljadu evra. A nama predsednik sa druge strane obećava prosečnu platu od 1400 evra do 2027. godine“, kaže Ćulibrk i dodaje:

„Vlast insistira na parama, ili materijalnim efektima, a protivnici na zaštiti životne sredine. Nema tog novca koji može da nadoknadi eventualne posledice po životnu sredinu. Srbiju očekuje i problem sa pijaćom vodom, i zato se moraju ozbiljno razmotriti svi negativni efekti kako ne bismo imali veću štetu nego korist od ovakvog projekta“, zaključuje Milan Ćulibrk.