Protesti u Srbiji: Batina sa dva kraja

Petar* kaže da je spreman da se bije s „naprednjačkim falangama“. Bio je među šakom ljudi koji su prošlog vikenda blokirali ulicu u Pančevu, zbog čega mnogima sada stižu prekršajne prijave i treba da plate po pet hiljada dinara. Petar će na ulici biti i u subotu (4. decembar) kada su neki Pančevci namerili da blokiraju novi beogradski put.

„Na protestima sam poslednjih pet godina i ne biram puno, jer protiv ove vlasti moramo da se borimo na svakom koraku“, priča taj mladi čovek za DW. „Mislim da će za većinu ljudi okidač biti scene iz Šapca – tu su se naprednjaci jako zeznuli. Šalju falange da tuku ljude, a policija se sklanja.“

-pročitajte još: Referendum u Srbiji – pošten koliko i izbori

Počelo je zbog dva zakona

„Scene iz Šapca“ u dve sasvim različite verzije danima obuzimaju srpsku javnost. U prvoj verziji, potkrepljenoj brojnim snimcima, utovarivač tipa Liebherr 576 od 25 tona ne staje pred građanima na savskom mostu. Neki panično beže u stranu, drugi se penju na mašinu. Suvozač snima i šutira jednog demonstranta, koji se onda ipak popne i brutalno izudara tog čoveka, a potom ugasi mašinu. Iza, iz istovetnih škodinih limuzina, pristižu maskirani tipovi sa čekićima i motkama koji tuku demonstrante.

U drugoj verziji, koja se može čuti s medija pod kontrolom režima, kao i od samog predsednika Aleksandra Vučića, mirni i goloruki građani Šapca su zapravo oni koji su krenuli na skup naprednjaka u beogradsku Arenu, kad su im „nasilnici i fašisti“ preprečili put. Ako je nekakvih čekića i bilo, bili su gumeni, a motkama ionako niko nije strašno povređen. Jedino je teže povređen „radnik“ iz utovarivača.

Petar iz Pančeva kaže da radije veruje svojim očima. On prognozira buran vikend: „Kod nas su većinom stariji bili na protestima, utisak mi je da nisu većinski spremni da se biju. Ali, ima dosta ljudi koji ne vole mirne proteste, koji neće da izlaze na šetnjice. Mislim da će u subotu doći malo spremniji ljudi.“

„Ipak, sumnjam da će naprednjaci sada izvoditi batinaše, pre će se oslanjati na policiju. A policija može da se slika ako u Pančevu bude oko hiljadu ljudi, onda neće moći nikog da uhapse“, veruje ovaj učesnik demonstracija.

Počelo je prošle sedmice kao protest protiv dva zakona koji, prema mišljenju aktivista i mnogih građana, utiru put za sporni poduhvat Rio Tinta u dolini Jadra. Sada se traži i puštanje privedenih demonstranata na slobodu. Stvar je prevazišla ekološku potku i mnogi besni građanin će reći da je ovo „pitanje života i smrti“.

Formalno, novi Zakon o referendumu je već stupio na snagu, pa demonstranti traže njegove izmene. Zakon o eksproprijaciji još nije, a predsednik Aleksandar Vučić još nije eksplicitno rekao da li će ga potpisati ili ne.

-pročitajte još: Srbija: na izborima će ipak biti političkog nadmetanja

Organizatori pozivaju na mirne blokade

Savo Manojlović iz organizacije „Kreni-Promeni“, koja je prva pozvala na blokade puteva, u razgovoru za DW ponavlja zahteve i najavljuje da će blokade iz subote u subotu trajati uvek po sat duže. „Lopta je kod predsednika, od njega zavisi da li će biti blokada“, navodi Manojlović.

Kako se čuje, blokade se planiraju u barem četrdesetak mesta u Srbiji, a verovatno će ih biti i više. Ponekad su to neformalne grupe ljudi, često ni organizatori ne znaju sve unapred. Da li se Manojlović pribojava da bi stvari mogle da se otmu kontroli?

„Postoji strah od incidenata, ali za to je krivo ponašanje vlasti i izjava ministra policije da će policija primeniti nasilje. Policija ne sme da primeni nasilje, nego zakon“, kaže on. „Pozivam građane da to budu mirni protesti, da ne reaguju na provokacije, i da se, ako su negde brojčano slabiji, povuku i pridruže brojnijim grupama na drugom mestu.“

Istovremeno, vlasti ukazuju da je puteve proteklog vikenda uglavnom blokiralo po nekoliko desetina ljudi i pita se gde je policija da ih skloni. To je, čini se, policija uvažila, pa je objavila telefonski broj na koji građani mogu da prijave blokade.

Beogradska bulevarska štampa za sve optužuje strane centre moći koji navodno finansiraju rušenje vlasti. Kao da je ideja vlasti da se sve vrati kolotečini, i toliko puta viđenim protestima koji nakratko raspale energiju ulice, da bi potom sami zgasnuli.

Sociolog Jovo Bakić misli da bi ovog puta moglo biti drukčije. „Po svemu sudeći, Zakon o eksproprijaciji je doveo do straha egzistencijalne prirode. Verovatno je to bio okidač da se probudi nagomilano, ali usnulo nezadovoljstvo. Pokazalo se da društvo nije mrtvo“, ocenjuje Bakić za DW.

Kaže i da je u Šapcu vlast napravila „jako dobru“ grešku. „Reagovali su nekom vrstom parapolicijskih, banditskih snaga i to se ne prašta. Bar se nadam.“

Daleko su izbori

Beogradski nedeljnik Vreme piše da je prošle subote simbolički počela izborna kampanja – protestima, ali i skupom Srpske napredne stranke u Areni, gde su bile desetine hiljada ljudi, a u okolnim novobeogradskim bulevarima stotine autobusa.

U istom nedeljniku objavljeno je i istraživanje Demostata prema kojem stranke vlasti među opredeljenim biračima u Srbiji uživaju 55 odsto podrške. U Beogradu je to osetno manje (46%), dok dve najveće opozicione kolone u zbiru imaju 35 odsto. Uz nešto sreće po opoziciju, aprilski izbori u glavnom gradu mogli bi da se pretvore u triler sa neizvesnim ishodom.

Ipak, mnogo je još do aprila, a ide i tradicionalno vreme praznika koje se u Srbiji proteže maltene na mesec dana. Pitanje je da li sadašnji protesti mogu da budu vetar u leđa protivnicima vlasti na izborima.

-pročitajte još: Šta je srpska opozicija mogla da nauči od mađarske

Iz krugova demonstranata se pojedinim opozicionarima zamera da su do prošle subote ćutali, a onda pokušali da uberu plodove protesta.

„Opozicija su svi oni koji se protive vlasti. Rđavo je kada deo opozicije za sebe monopoliše status opozicije“, kaže Jovo Bakić. „To što Đilas i ekipa oko njega misle da su jedino oni opozicija, to je njihov problem. Problem je što preko medija koje kontrolišu pokušavaju da monopolišu i ovaj protest, iako ga nisu organizovali. To su već ranije radili s katastrofalnim posledicama, to pomaže ubijanju društva.“

Savo Manojlović pak diplomatski kaže: „Nije bitan odnos političkih stranaka, jer protest nadilazi stranačke razlike.“

Nataloženi bes kulja

Ako na ulici otvoreni sukobi tek prete, oni medijski, za tumačenje svega što se dešava, već su se rasplamsali. Daleko od tih rasprava, Dejan* iz Šapca se sastaje sa drugarima da vidi šta mu je činiti. Kaže, na savskom mostu su prošli put bili među ženama i decom, zatečeni, pa ne žele da im se to ponovi.

„Nećemo se naoružavati, razume se – ali da budemo grupisani. Najbolje da nas bude što više. Ako nas bude petsto, biće lakše. Videćemo šta je glavni plan organizatora, pa ćemo videti da li ćemo ga slediti ili ćemo nešto raditi sami“, priča taj čovek za DW.

Nada se ipak da je naprednjacima neko „odozgo“ naredio da smire strasti i da ne šalju batinaše.

Kao ni Petar iz Pančeva, ni Dejan ne sanjari o tome da će protesti srušiti vlast. Petar kaže da je već navikao da ide na proteste koji se nekako rasprše, pa kao da ih nikad nije ni bilo.

Dejan to vidi ovako: „Očekujem da će po Šapcu krenuti da mi prete, ali mi je ova stvar važnija – prekipelo mi je. Nema neke nade da će sad vlast da padne, nego da ne pustimo da ovo prođe, da preživimo.“

*prava imena poznata redakciji

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.