Proširenje EU u ćorsokaku
9. decembar 2020.
„Nismo stigli tamo gde smo već odavno morali da budemo“, izjavio je državni ministar u Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Rot (SPD) u Berlinu. On je na video-konferenciji ministara EU kojom je predsedavao, izrazio razočaranje zbog toga što Evropska unija još jednom nije mogla da se dogovori o početku zakasnelih pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
-pročitajte još: Srbija ne otvara poglavlja: dobra ili loša vest?
Kao jedina od 27 zemalja-članica, Bugarska je blokirala otvaranje tzv. intervladine konferencije za formalni početak pregovora. „To je težak udarac“, ocenio je Rot. Pritom je mislio kako na zemlje-kandidate, tako i na nemačko predsedavanje Savetu EU. Nemačka kancelarka se kod Bugara lično zalagala za Severnu Makeodniju. Bez uspeha. Mihael Rot kaže da je „veoma razočaran“.
Prigovor iz Sofije
Bugarsko „ne“ baca sumnju na obećanja Evropske unije, smatra Rot. Nova blokada bi bila opasna za stabilnost i bezbednost čitavog regiona. Još u martu 2020. sve članice EU, uključujući i Bugarsku, izjasnile su se za otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijeom i Albanijom. Trebalo je samo još utvrditi datum.
Ali, onda je ovog leta Sofija odjednom počela da od Skoplja zahteva da prizna da je makedonski jezik u stvari samo jedan dijalekat bugarskog. Severna Makedonija je to odbila, jer bi se tako odrekla svog nacionalnog identiteta. Napetosti između te dve države teško mogu da razumeju ostale države-članice EU, smatraju diplomate u Briselu. Posebno zbog toga što dve zemlje vezuje Sporazum o prijateljstvu iz 2017.
Nemački državni ministar Mihael Rot još jednom je ukazao na to koliko je Severna Makedonija uložila napora u dosadašnjem pristupnom procesu. Ta zemlja je morala da promeni ime zbog decenijskog spora sa Grčkom oko pitanja nacionalnog identiteta. Severna Makedonija još od 2005. ima status kandidata.
-pročitajte još: Veto za Skoplje i Tiranu: neuspeh nemačkog predsedavanja EU
Skoplje ne treba da odustane
Potpredsednik Evropske komisije, Maroš Šefčovič, koji se u video-konferenciju uključio iz Brisela, pozvao je Makedonce i Albance da ne odustaju. „Nije pitanje da li će ili neće biti pristupnih pregovora, već samo kada će oni da počnu“, izjavio je Šefčovič.
I Mihael Rot je zahtevao od vlade u Skoplju da se ne obeshrabri. „U pitanju je samo jedna jedina zemlja koja je protiv.“ Sledeće godine, tokom portugalskog predsedavanja EU, postići će se, kaže, proboj.
Ali, da li je zaista u pitanju samo jedna zemlja koja je takoreći u opoziciji? Evropske diplomate pričaju da se Holandija i dalje premišlja kada je reč o pristupnim pregovorima sa Albanijom. „U ovom trenutku ona to međutim ne govori otvoreno, već se šćućurila iza Bugarske“, kaže jedan diplomata. Holandija je ovog leta zahtevala da Albanija sprovede reformu zakonodavstva, iako je Evropska komisija i Albaniju i Severnu Makedoniju označila kao „zrele za pristupne pregovore“.
Malo toga se uradilo i kod zemalja, sa kojima se već vode pristupni pregovori. Srbija na primer nije otvorila nijedno novo od 35 pregovaračkih poglavlja. „Napredak u pregovorima nije na nama, već najviše na zemljama-kandidatima“, rekao je Rot. Napredak Srbije u reformama pravosuđa, ali i kada je reč o slobodi medija i rešavanju regionalnih konflikata, nije, kaže, bio zadovoljavajući.
Poljska i Mađarska blokirale budžet
Blokade i veta otežali su nemačko predsedavanje EU i kada je reč o jednoj drugoj temi. Pregovori o višegodišnjem budžetu EU, fondovima za pomoć zbog pandemije korona virusa i mehanizmu za proveru funkcionisanja pravne države zakočeni su dva dana uoči odlučujućeg samita EU. Mađarska i Poljska blokirale su usvajanje, jer smatraju da je preterivanje ako se preispita vladavina zakona u tim državama. A ranije postavljeni rok je ovog utorka istekao bez ikakvih posledica.
Državni ministar Mihael Rot, međutim, uverava da se i dalje radi „iza kulisa“. „Ne prestajemo da pokušavamo.“ Jedno je pak sigurno, kaže političar SPD, da se ni budžet, ni tekst o vladavini zakona više ne mogu menjati.
Evropska komisija između ostalog proverava plan B: ukoliko bi budžet bio blokiran, 25 zemalja-članica, bez Mađarske i Poljske, mogle bi da usvoje fond za pomoć zbog pandemije kako bi naredne godine investirale 750 milijardi evra u obnovu privrede.