Putin i Erdogan hoće evropske novce za Siriju
29. septembar 2018.
„Da li se ofanziva na Idlib može sprečiti?“, pita se levo-liberalni list Frankfurter rundšau nakon najave samita o Siriji na kojem bi učestvovali lideri Nemačke, Francuske, Rusije i Turske. Tokom državne posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Nemačkoj je kancelarka Angela Merkel najavila da će se tokom oktobra njih dvoje, zajedno sa Emanuelom Makronom i Vladimirom Putinom, sastati da razmotre situaciju.
Provincija Idlib, poslednji veliki bastion pobunjenika i džihadista, već mesecima se najavljuje kao poprište poslednje velike klanice u Siriji. Tamo, prema procenama, ima oko tri miliona civila i nekoliko desetina hiljada boraca među kojima su dominantni radikalni islamisti iz bivšeg fronta Al Nusra. Prema ranijem dogovoru Erdogana i Putina, ruske i sirijske snage neće kretati u ofanzivu pre sredine oktobra, dajući priliku borcima da se povuku i da se tako spreči razaranje.
„Merkel je ranije pozvala da se izbegne humanitarna katastrofa u regionu. Radi se o tome da se bori protiv radikalnih islamističkih snaga, ali da se zaštiti civilno stanovništvo. Merkel ima interesa za mir u ovoj zemlji nakon sedam godina građanskog rata kao i za povratak sirijskih izbeglica kući. Putin u međuvremenu lobira za pomoć u obnovi Sirije“, piše Frankfurter rundšau.
Ranije su iznošene procene da bi obnova Sirije mogla da košta između 250 i 400 milijardi dolara. U tom svetlu ugledni Zidojče cajtung piše da bi samit četiri lidera u oktobra bio susret „dvoje koji imaju pare i dvojice kojima pare trebaju“. „Kada dođe do sastanka u oktobru, Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron moraju iskoristiti ovu konstelaciju: i Vladimir Putin kao i Redžep Tajip Erdogan trebaju Evropu ako svoju sirijsku avanturu žele da završe makar donekle uspešno.“
„Moskva želi da Evropa plati za obnovu. Ruska sredstva su izgleda dovoljna samo za bombardovanje Sirije. Ankara se nada da bi logistika i isporuke mogle da idu preko Turske, da obnova Sirije može značiti i obnovu sopstvene posrnule ekonomije. U to bi se trebalo upustiti samo ako se Turska povuče iz sirijskih oblasti koje, nakon intervencije, tretira kao svoje protektorate. A Rusija mora svojim saveznicima u Damasku jasno da stavi do znanja: pare za obnovu će stići jedino ako se promene strukture moći – i na najvišem nivou“, zaključuje Zidojče cajtung.
priredio Nemanja Rujević