Raketa koja ugrožava planove Evropljana
5. februar 2019.
DW: Iran je protekle nedelje testirao novu krstareću raketu. Tamošnji ministar odbrane Amir Hatamai tvrdi da ta raketa ima domet od 1.350 kilometara i da je, nakon uspešnog testiranja, predata na upotrebu iranskoj Revolucionarnoj gardi. Zašto se to događa upravo u ovom trenutku?
Adnan Tabatabai: Raketni program Irana je najefikasnije oružje zastrašivanja. Domet raketa ograničen je na 2.000 kilometara – a u tom prečniku nalaze se Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i naravno Izrael. A to su akteri koje Iran želi da zastraši.
Zvaničnici u Teheranu svesni su da je Iran vojno slabiji od svojih regionalnih rivala, ali raketni program tu zemlju čini nepredvidljivom. To je u stvari signal: Ne napadajte nas, jer i mi možemo vama da naškodimo.
Ali zašto se Iran koncentriše gotovo samo na raketni program?
Zbog embarga na uvoz oružja Teheran nije u stanju da modernizuje svoju vojnu opremu. Sve je domaće, od raketa, do bespilotnih letilica. To oružje, naravno, ne može se uporediti s visokotehnološkim naoružanjem Amerikanaca, Saudijske Arabije, Emirata, Katara i Izraela.
Za Evropljane je raketni test Irana došao ne baš u dobro vreme. Protekle nedelje su Velika Britanija, Francuska i Nemačka obznanile da osnivaju tzv Insteks – mehanizam uz pomoć kojeg se nastoji da se zaobiđu ponovo uvedene sankcije SAD protiv Irana. To novoosnovano društvo sa sedištem u Parizu, a za koje je još potrebno stvoriti pandan u Iranu, trebalo bi da omogući dalje poslovanje preko novog sistema za razmenu kada je reč o uvozu i izvozu. Ostali pregovori sada su otežani – kako Vi to procenjujete?
Iranski raketni program nije deo sporazuma o nuklearnom programu. Iranskoj vojsci je bilo važno da pokaže da su Insteks i raketni program dve različite stvari. Istovremeno, želelo se da se demonstrira kakva je sposobnost iranske industrije naoružanja. A i tradicionalno se u nedeljama uoči godišnjice islamske revolucije u Iranu predstavlja novo oružje. Ove godine, 11. februara, obeležava se 40. godišnjica. Iranska diplomatija je, naravno, želela da testiranje bude obavljeno u nekom drugom trenutku, zato što je upravo pregovarala s Evropljanima o daljem oblikovanju Insteksa.
Šta biste preporučili Evropi – kako bi trebalo sada da reaguje?
Za Evropljane i Irance sada je važno da održe konstruktivnu atmosferu kojom bi se pokazalo da je Sporazum o nuklearnom programu još uvek živ. Iranu je stalo do ekonomskih aspekata, a Evropljanima su u fokusu bezbednosno-politički. Obe strane, a ne samo Evropljani, trebalo bi da sada u fokus budućih pregovora stave zajedničku korist od Insteksa. Samo to može da održi Sporazum o iranskom nuklearnom programu.
Adnan Tabatabai je šef istraživačkog centra CARPO iz Bona (Center for Applied Research in Partnership with the Orient).