Rat na Bliskom istoku: Palestinci bez političke perspektive

Ibrahim sortira marame od kašmirske vune i torbe od kamilje kože. Police u njegovoj prodavnici u starom gradu u Vitlejemu su pune. Samo – kupci ne dolaze.

Rat je pogodio i Palestince u zaposednutoj Zapadnoj obali Jordana. Onaj ko s njima želi da razgovara o uzrocima ovoga rata, brzo se suoči sa kontrapitanjem.

„Gledaj, ja nisam pristalica Hamasa ili tako nečeg. Ne volim politiku. Ja sam običan čovek“, kaže Ibrahim. „Ali, ako neko tebi dođe u kuću i ubije tvog brata ili tvoju majku pred tvojim očima, da li ćeš ti onda da ostaneš miran i ništa nećeš da uradiš? Ne, pući će ti film i borićeš se.“

-pročitajte još: Pet scenarija za budućnost Gaze posle rata

Nepopularni Abas

Ibrahim kaže da borbe moraju da prestanu. Da mora da se razgovara o miru. Ali, on ne zna ko bi trebalo da govori u ime Palestinaca. Samo zna da to ne bi trebalo da bude palestinski predsednik Mahmud Abas. „On mnogo priča, a ništa ne radi“, kaže Ibrahim. Ljudima bi sada bio potreban nekog ko zna dobro da pregovara. Vlade sveta bi morale da stanu iza Palestinaca, kaže. „Ali, svi podržavaju Izrael.“

Palestinska samouprava s 88-godišnjim Abasom na čelu za mnoge ovde je suviše slaba, previše sklona Izraelu i previše korumpirana. Poslednji izbori u Zapadnoj obali održani su pre gotovo 18 godina.

-pročitajte još: Makron zacrtava sopstveni kurs u ratu oko Gaze

Zatvorenici i mučenici

U izbegličkom logoru Dajšeh, južno od Vitlejema, žive Palestinci i njihovi potomci koji su proterani prilikom osnivanja države Izraela. Izraelska vojska tu redovno upada i sprovodi racije protiv radikalnih stanovnika.

Kad je Izrael u zamenu za puštanje talaca iz Pojasa Gaze pustio Palestince iz zatvora, to je i u Vitlejemu slavljeno uzvicima Hamasa.

U jednom malom restoranu u Dajšehu za šankom stoji mlad muškarac. Priprema salatu, seče luk i renda sir. I on se zove Ibrahim. „Sigurno da je taj problem sa zatvorenicima veoma važan. Na kraju krajeva, oni su – kako da kažem – oni su naši intelektualci. Oni su čisti i časni. Zatvorenici planiraju sudbinu naše slobode. Neki zatvorenici imaju mučenike u porodici, a oni sami su zatvorenici. Oni se žrtvuju, oni rade nešto dobro za našu zemlju.“

Taj 22-godišnjak želi da upozna svet. Ali o tome šta se događa van Zapadne obale on zna samo iz priča. Turisti za dva dana vide više u ovom regionu nego što je on video za 22 godine, kaže Ibrahim.

„Mi smo jedan front“

Mladi Palestinci čeznu za boljom perspektivom. I za političarima koji će moći da im je pruže. Abas sa svojom strankom Fatah nije jedan od njih, kaže Ibrahim. On spominje Marvana Bargutija i Ahmada Sadata. I jedan i drugi su u izraelskim zatvorima, jer su navodno učestvovali u napadima na Izrael. Slično kao i u starom gradu u Vitlejemu, ni u izbegličkom logoru Dajšeh ne može se čuti da se neko distancira od Hamasa. „Hamas ima važnu vojnu ulogu u otporu, Marvan ima i političku i vojnu ulogu. A i Ahmad Sadat. Naša sloga je naša snaga“, kaže Ibrahim.

„Moramo da budemo složni. I u Gazi. Mi smo jedan front. Mi smo povezani, mi u Zapadnoj obali i oni u Gazi“, kaže mladić. Naravno, dodaje, ima mnogo političkih problema, naročito sa strankama, ali Palestinci žele slobodu – i jednu državu, bez problema i bez političkog nasleđa.

Nema poverenja u palestinsku samoupravu

U razgovorima s Palestincima brzo postaje jasno da oni više ne očekuju mnogo od političara. Pogotovo ne od palestinske samouprave – iako se ona na međunarodnom nivou smatra jedinim legitimnim sagovornikom, ljudi koji tamo žive gotovo uopšte je ne podržavaju. To nisu dobri preduslovi za razgovore o vremenu nakon rata u Pojasu Gaze.

bd/aj (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.