Rat u Ukrajini promenio globalne tokove oružja
11. mart 2024.
Ukrajinski rat ima veliki uticaj na globalnu trgovinu oružjem. Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) u novom izveštaju poredi petogodišnji period od 2019. do 2023. sa periodom od 2014. do 2018. i pronalazi brojne promene.
Obim globalne trgovine oružjem pao je za 3,3 odsto, ali evropski uvoz oružja gotovo se udvostručio, uglavnom zbog rata u Ukrajini.
Lavovski deo isporuka oružja u Evropu, tačnije 55 posto, došao je iz SAD. To je 20 odsto više nego u periodu 2014-18, što je jasan znak da je Evropa postala još zavisnija od SAD.
SAD jačaju vodeću poziciju
Zahvaljujući prvenstveno povećanom izvozu u Evropu, SAD su uspele da povećaju izvoz oružja za 17 odsto. Udeo SAD u međunarodnoj trgovini oružjem takođe je značajno porastao sa 34 na 42 odsto.
Širom sveta, SAD su snabdele 107 zemalja vojnom opremom, više nego u bilo kom prethodnom petogodišnjem periodu.
„SAD su proširile globalnu ulogu kao isporučilac oružja, to je važan aspekt njihove spoljne politike“, piše Metju Džordž iz SIPRI-ja, ističući da se to dešava u trenutku „kada je američka ekonomska i geopolitička dominacija dovedena u pitanje od strane nekih ekonomija zemalja u brzom razvoju.“
Ukrajina prošle godine najveći svetski uvoznik oružja
Nije čudo da je među evropskim državama Ukrajina dramatično povećala uvoz oružja. Dok je u periodu 2014-18. taj uvoz bio skroman, delom i zbog toga što je sama proizvodila mnogo oružja i jedva da je bila upućena na uvoz, u periodu 2019-23. postala je četvrti najveći uvoznik na svetu nakon Indije, Saudijske Arabije i Katara. Uvoz se povećao za 66 puta.
A ako se gleda samo 2023. godina, Ukrajina je bila najveći svetski uvoznik oružja. Pritom, valja naglasiti da je pojam „uvoznik“ varljiv – isporuke Ukrajini nisu prvenstveno bile prodaja, već pokloni oružja.
Glavni dobavljači oružja za Ukrajinu u prethodnih pet godina bili su SAD sa udelom od 39 odsto, a slede Nemačka (14 odsto) i Poljska (13 odsto).
Rusija zaostaje
Kao i ranije, pet najvažnijih izvoznika oružja u svetu su SAD, Francuska, Rusija, Kina i Nemačka. Međutim, redosled je promenjen u odnosu na 2014-18, što je takođe povezano s ukrajinskim ratom.
Jer Francuska je zamenila Rusiju kao broj dva. Dok je ruski izvoz značajno pao za 53 odsto, francuski je izvoz porastao za 47 odsto.
Broj zemalja koje primaju rusku vojnu opremu takođe je dramatično pao. Dok je 2019. još 31 država kupovala oružje od Moskve, 2023. bilo ih je samo dvanaest, a daleko najvažnije su Indija i Kina. Te dve mnogoljudne zemlje i dalje trguju sa Rusijom na svim poljima.
„U drugim slučajevima, SAD i evropske zemlje vršile su pritisak na potencijalne kupce ruskog oružja“, rekao je za DW Piter Vezeman, jedan od autora izveštaja.
„Primer je Egipat, koji je želeo da kupi ruske borbene avione i bio je pod pritiskom SAD da to ne učini, i sada se okreće Francuskoj“, dodaje on.
Francuska strategija nezavisnosti
Uspon Francuske Vezeman objašnjava njihovim vođenjem politike strateškog suvereniteta: „Pariz želi da koristi vojnu moć kad god želi, a da ne zavisi o oružju drugih država. Da bi to bilo moguće, potrebna je industrija oružja. Ali da bi je održala, Francuskoj treba izvoz, inače bi sve bilo preskupo.“
Francuski izvoz oružja je značajno porastao u poslednjih deset godina. Posebno se dobro prodaju borbeni avioni Rafali, kao i podmornice i fregate iz francuskih brodogradilišta.
Najveći kupac za Rafale bila je Indija, koja se ne oslanja na samo jednu stranu: kupuje i od Rusije i od zapadnih zemalja.
Afrika uvozi daleko manje oružja nego pre
Dok je Evropa gotovo udvostručila uvoz oružja, uvoz Afrike pao je za polovinu. U svim ostalim delovima sveta bilo je samo manjih pomeranja. Pad u Africi uglavnom je posledica znatno nižeg uvoza u dve najvažnije zemlje uvoznice, Alžiru i Maroku.
Najvažniji dobavljač oružja za Afriku je Rusija, a slede je SAD i Kina. Afrika je dakle region koji nastavlja da kupuje puno oružja od Rusije i gde Rusija širi svoj vojni uticaj.
Nemački izvozni hit – podmornice
Nemačka je ostala na petom mestu na listi najvećih izvoznika. Glavne kupci dolaze sa Bliskog i Srednjeg istoka. Međutim, nemački izvoz oružja pao je za 14 odsto.
No pad je relativan, kaže Vezeman, jer je proteklo petogodišnje razdoblje bilo izuzetno uspešno zbog velikih narudžbina, posebno podmornica.
S druge strane, pojedinačno gledano, 2023. godina je bila posebno dobra za nemačku industriju oružja. „Naravno, to ima veze s pomoći u oružju Ukrajini“, kaže Vezeman, „ali takođe, na primer, s isporukom podmornica Singapuru i fregata i korveta Izraelu i Egiptu.“