Rat u Ukrajini: Putin naredio delimičnu mobilizaciju

Putin ukazom o delimičnoj mobilizaciji želi da reši probleme na frontu koji su nastali porazom u Harkovskoj oblasti, piše agencija dpa. Delimična mobilizacija naređena je sedam meseci posle početka invazije na Ukrajinu.

Putin je u televizijskom obraćanju u sredu (21.9.) izjavio da je tu odluku doneo i da je potpisao dekret na predlog Ministarstva odbrane. Delimična mobilizacija će početi odmah. On time želi da reši probleme s popunjenošću trupa na frontu, javlja nemačka agencija.

-pročitajte još: Delimična mobilizacija u Rusiji: „Znak panike u Kremlju“

Kako je nešto kasnije izjavio ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu, trebalo bi da bude mobilisano 300.000 rezervista.

Istovremeno, Putin je najavio „referendume“ o priključivanju Rusiji na okupiranim područjima Ukrajine. Prema Putinovom objašnjenju, takva mobilizacija znači pozivanje rezervista u sastav oružanih snaga. Oni će imati isti status i biće plaćeni isto kao vojnici pod ugovorom. Pre slanja na front još jednom će proći vojnu obuku, rekao je on.

-pročitajte još: Šolc u UN oštro napao Putina

Žurba sa „referendumima“

„Narodne republike“ Lugansk i Donjeck, koje je Moskva priznala, kao i područje Hersona na jugu Ukrajine, još ove nedelje žele da spornim postupkom odluče o pristupanju Ruskoj federaciji. To su predstavnici tih regiona najavili u utorak (20.9). Lažni referendumi koje ne priznaju ni Ukrajina ni međunarodna zajednica održali bi se od 23. do 27. septembra. Oni se smatraju reakcijom na ukrajinsku kontraofanzivu na istoku zemlje.

Rusija je 2014. na sličan način anektirala ukrajinsko crnomorsko poluostrvo Krim, podseća dpa. Na međunarodnom planu nije priznato ni to pripajanje. I ovaj put nema izgleda da se takva izjašnjavanja priznaju.

Zapad je reagovao sankcijama. Međutim, Rusija je stalno naglašavala da zbog kaznenih mera Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije neće odustati od svojih ciljeva.

Vladimir Putin je izjavio da će Rusija upotrebiti sva sredstva kako bi zaštitila svoju teritorijalnu celovitost. Ruski predsednik je već stavio strateški nuklearni arsenal zemlje u stanje povišene borbene gotovosti kako bi odvratio NATO od mešanja u sukob sa Ukrajinom.

-pročitajte još: Ukrajina traži međunarodne garancije bezbednosti

Povećanje uloga u ratu

Ruska politološkinja Tatjana Stanovaja smatra da se Putin, posle propasti svojih planova da brzo osvoji ukrajinsku teritoriju, odlučio za referendume, prenosi nemačka agencija. Posle pripajanja tih područja on ima mogućnost da ih brani i pretnjom upotrebe atomskog oružja. Time je znatno povećao ulog u ratu.

Suočeni s najnovijom ukrajinskom ofanzivom, separatisti u Donjecku i Lugansku zahtevali su da se „izjašnjavanje“ organizuje što pre. Rusija je intervenciju u Ukrajini koja je počela 24. februara, opravdavala „oslobođenjem“ oblasti Luganska i Donjecka.

U početku je ruska vojska osvojila velika područja istočne i južne Ukrajine, ali u poslednje vreme je Kremlj pretrpeo teške poraze – posle ukrajinske kontreofanzive, ruske trupe su se skoro potpuno povukle iz Harkovske oblasti. Ruska državna propaganda je tada upozorila na moguć težak poraz u ratu. Nasuprot tome, ruski vojni vrh stalno naglašava da sve ide po planu i da će ciljevi biti postignuti.

dd (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.