Ratne igre
23. februar 2018.
Iran: Najvažniji zaštitnik Asada
Sekularni režim Sirije i iranska teokratija na prvi pogled imaju malo toga zajedničkog. Međutim, Teheran je ipak sprečio svrgavanje sirijskog predsednika Bašara al-Asada. Iran je, bar do jeseni 2015, bio glavni vojni saveznik Sirije, kada se Rusija direktno uključila u sukobe u toj zemlji. Teheran u Siriju šalje novac, oružje, obaveštajne podatke, vojne savetnike i jedinice. Oni su pripadnici tzv. Revolucionarne garde, šiitske milicije ili pak Hezbolaha, koji ima veliku podršku Irana.
- pročitajte još: SAD i Rusija na ivici sukoba
Verski balast građanskog rata je, zahvaljujući sunitskim džihadistima, dao Iranu mogućnost da se prikaže kao zaštitnik šiita. Inače, savez i pobratimstvo po oružju između Irana i Asada zasniva se na tri zajednička cilja: želji da se smanji američki uticaj na Bliskom istoku, da se oslabi Izrael, a raniji cilj bio je i držanje pod kontrolom aspiracija iračkih vlasti pod Sadamom Huseinom. Pored toga, te dve zemlje su i protivnici Saudijske Arabije i zalivskih država. Strateški gledano, Sirija je za Iran bitna i kao veza sa Libanonom, koji je ključno područje delovanja Hezbolaha.
Rusija: spasavanje Asada
Kada je Asad bio priteran uz zid, usledila je vojna pomoć Rusije: 2015. godine počela je ruska vojna podrška sirijskom režimu. Zvanični ruski cilj bio je rat protiv terorista. U stvari, tada su napadnuti ne samo „Islamska država“ (IS), već i mnogi drugi protivnici vlastodršca Asada.
- pročitajte još: Zagonetni ruski gubici
Moskvi, naime, nikada nije bilo samo do podrške Asadu: zbog izolacije Rusije tokom ukrajinske krize, ruski predsednik Vladimir Putin želeo je da svoju zemlju vrati na međunarodnu scenu. I u tome je uspeo. A i Asadu se ta intervencija isplatila. Sirijski predsednik uspeo je da povrati velike delove sirijske teritorije. Najveći vojne uspehe Rusija je zabeležila u Alepu i Palmiri. S druge strane, Kremlj se oglušio na brojne optužbe za ratne zločine protiv civilnog stanovništva.
Saudijska Arabija: Rat protiv Irana na tuđoj teritoriji
Saudijska Arabija je još od iračko-iranskog sukoba 2003. godine zabrinuta zbog rastućeg uticaja Teherana u regionu. Na bliskost Damaska i Teherana u Rijadu se gleda s nepoverenjem.
- pročitajte još: Bliski istok ostaje opasno krizno žarište
Saudijska Arabija je, još od samog početka protesta u Siriji 2011. godine, u velikoj meri podržavala sirijsku opoziciju. Cilj je bio svrgavanje Asada i njena inauguracija kao zemlje prijateljski raspoložene prema novom režimu. Pri tom je novcem i oružjem velikodušno podržavala džihadističke grupe. Za Saudijsku Arabiju, kao i za Iran, Sirija je praktično postala krvavo poprište njihovog rivalstva.
Turska: Ranije prijatelj, danas neprijatelj
Turska je još 2000-tih negovala dobre odnose s Asadovim režimom, kao i njen predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji se sa Asadom pojavljivao na zajedničkim fotografijama sa letovanja na turskoj obali Mediterana.
Nakon izbijanja sirijskog građanskog rata, njihovi odnosi su krenuli nizbrdo. Turska je bila za svrgavanje Asada i podržala je sirijsku opoziciju. Preko turskih teritorija prelazili su borci, a prenošeno je i oružje namenjeno najčešće džihadističkim grupama, uključujući i IS. U međuvremenu, čini se da Turska sada ima jedan glavni cilj: sprečiti uspostavljanje autonomne ili čak nezavisne kurdske oblasti uz tursku granicu, čak i po cijenu sukoba sa saveznicima u NATO odnosno sa SAD.
- pročitajte još: Tvrdoglavi Erdogan u sirijskom haosu
Osim toga, Erdogan želi da učestvuje u oblikovanju posleratnog sirijskog poretka. Tom njegovom cilju služe i prekogranične vojne ekspedicije. Turska projekcija moći trebalo bi da bude od pomoći da ta zemlja – u stilu Otomanske imperije – postane hegemonistička sila na Bliskom istoku.
Izrael: Neprijatelj je u Teheranu
Najveća briga Izraela u vezi građanskog rata u Siriji jeste stalno prisustvo iranske Revolucionarne garde i Teheranu lojalnih milicija u toj zemlji. Izrael se pre svega plaši da će se libanski pripadnici Hezbolaha utvrditi na Golanskoj visoravni, na granici Sirije i Izraela, odakle mogu da raketama bombarduju izraelsku teritoriju. Iz tog razloga su, počev od izbijanja sirijskog sukoba, izraelske vazdušne snage izvele oko stotinu napada na konvoje s oružjem za Hezbolah, odnosno na iranske položaje.
SAD: Zaplet koji nije bio u planu
Pouke iz debakla američke intervencije u Iraku i Libiji, bivšeg američkog predsednika Baraka Obamu navele su na neodlučne političke stavove kada je reč o sukobu u Siriji. Kada se vlastodržac Asad našao na ivicu vojnog poraza 2012. godine, Obama je odbacio većeg angažmana SAD, mada je snažno osudio Asadove postupke. Umesto toga, Rusija se na strani Asada uključila u sirijski građanski rat.
- pročitajte još: Dve sile u močvarnom terenu
Sličan oprez uočljiv je i u politici Donalda Trampa. Njegovi ciljevi su uništenje terorističke organizacije IS i smanjenje iranskog uticaja. Zbog toga je učešće SAD ograničeno na prisustvo specijalnih snaga i pojedinačne vazdušne udare. Na taj način su SAD uključene u sukob Siriji, a da pri tom u njemu ne igraju odlučujuću ulogu. Nedavna turska ofanziva protiv Kurda, takođe je dovela SAD u dilemu: jer, iako je Turska važan partner NATO, Kurdi su istovremeno Vašingtonu potrebni kao jaki saveznici u borbi protiv IS.
Nemačka: Pomoć za samopomoć
Nemačka vlada je u prošlosti više puta naglašavala da bi u Siriji do mirnog rešenja sukoba moglo da dođe samo bez predsednika Asada. Nedavno je portparol nemačke vladin Štefen Zajbert pozvao sirijske saveznike – Iran i Rusiju – da utiču na Asada. „Bez podrške ta dva saveznika, Asadov režim vojno ne bi bio tamo gde je danas“, rekao je Zajbert.
Nemačka vojska nije direktno uključena u rat u Siriji i u toj priči ona predstavlja malog igrača. Međutim, nemački izviđački avioni uključeni su u izviđanje položaja IS. Najpre su nemački izviđački avioni poletali iz Turske, a poslije povlačenja Bundesvera iz baze u Indžirliku, sada kreću iz Jordana.
Osim toga, nemačke oružane snage u severnom Iraku pružaju podršku Kurdima koji se bore protiv IS i to najviše u vidu obuke u korišćenju pešadijskog naoružanja. Nemačka je takođe igrala centralnu ulogu u privremenom uništavanju sirijskog hemijskog oružja.
- pročitajte još: „Nemačka bi mogla da posreduje“
Nedavno su se isporuke nemačkih tenkova Turskoj, što se dogodile pre više godina, našle u centru žestoke debate u Nemačkoj, nakon što je vojska predsednika Erdogana koristila nemačke tenkove tipa „Leopard“ u napadima na Kurde u Siriji.
Francuska: Makron u potrazi za političkim rešenjem
Francuska je jedna od onih zapadnih država koja je uzela posebno aktivno učešće u sirijskom sukobu. Pariz je u početku isporučivao medicinsku opremu sirijskim pobunjenicima, a kasnije i oružje. Krajem septembra 2015, Francuska je započela sa vazdušnim udarima protiv IS, koje je proširila nakon terorističkih napada u Parizu u novembru 2015. godine.
Prioriteti Francuske u Siriji su, kako se tvrdi, poboljšavanje dostave humanitarne pomoći, borba protiv terorizma i nastavak mirovnih pregovora. Predsednik Emanuel Makron posebno je zabrinut zbog mirovnih pregovora. Njegova zemlja podržava umerenu opoziciju i radi na političkom rešenju u Siriji. Makron je prošle godine istakao i da uklanjanje Asada sa političke scene, za Francusku nije uslov za mirovne pregovore.
Pre nešto više od sedam dana, francuski predsednik je zapretio novim vazdušnim udarima u Siriji, ukoliko se ispostavi da postoje dokazi o upotrebi hemijskog oružja protiv civila. On je još prošle godine upozorio da to za Pariz predstavlja prekoračenje „crvene linije“.