Reagovanja iz BiH: Zoran Milanović „čovek bez ideologije“
13. avgust 2020.
U Bosni i Hercegovini je pozdravljen govor premijera Hrvatske Andreja Plenkovića koji je na kninskoj tvrđavi povodom „Dana pobjede“ pozvao na poštovanje svih žrtava, uključujući i srpske koje su stradale u operaciji „Oluja“ – mada se zvaničnicima iz Republike Srpske nije dopalo to što je u Kninu bio i član Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) i zamenik premijera Hrvatske Boris Milošević. Komentari zvaničnika u RS gotovo su identični onima iz Beograda, da je Milošević svojim činom „legitimisao etničko čišćenje“ Srba.
Sa druge strane, bošnjačke zvaničnike nije toliko interesovalo Miloševićevo prisustvo u Kninu, koliko činjenica da je predsednik Hrvatske Zoran Milanović ordenje za jedinice HVO (Hrvatskog vijeća odbrane) uručio beguncu od pravde, optuženom za ratne zločine, Zlatanu Miji Jeliću. „Odlikovanje je dao brigadi HVO i Specijalnoj jedinici Herceg-Bosne, i to nije sporno. Te jedinice su učestvovale u akciji ’Oluja’ po dogovoru Izetbegović-Tuđman (tzv. Splitski sporazum). Sporno je to što je nagradu predao čoveku koji je optužen za najteže ratne zločine, beguncu od pravde. Time je naneo štetu odnosima s BiH i Bošnjacima, štetu ličnom ugledu i ugledu Republike Hrvatske“, izjavio je predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović u intervjuu za portal radiosarajevo.ba.
„Nepotrebna prašina“
Posebno su na Milanovića ogorčeni Bošnjaci iz Mostara gde je, prema optužnici, osumnjičeni Jelić kriv za ubistvo i ranjavanje najmanje 40 ratnih zarobljenika, a kao komandant Specijalne policije bio je nadležan i za upravljanje zloglasnim logorom „Heliodrom“. Portal „Dnevni Avaz“ prenosi reakciju ratnog gradonačelnika Mostara i direktora Centra za mir i multietničku saradnju Safeta Oručevića: „Milanović pokazuje da je nedorastao političar, te da je srozao SDP (Socijaldemokratsku partiju) na nivo Jelića. Pokazuje se da su Milanović i Jelić isti...“, rekao je, između ostalog, Oručević.
-pročitajte još: Švarc-Šiling: „Oluja“ je zaustavila rat, ne NATO
Profesor sociologije Slavo Kukić smatra da se u BiH „nepotrebno digla prašina“ zbog poteza Zorana Milanovića. „Moglo se, istini za volju, postupiti i mudrije nego što je postupio Milanović. Pojačane tenzije u vezi s odlikovanjima brigadama HVO prisilile su me da još jednom iščitam Splitski sporazum iz 1995. godine i na osnovu njega zaista nema razloga za nervozu kakva se iskazuje u BiH. S druge strane, ako je razlog za nervozu činjenica da je u ime Specijalne policije priznanje preuzeo general Jelić, bojim se da se i tu trči pred rudu, bez obzira na to što bih ja postupio drugačije nego što je postupio Zoran Milanović. Jer, optužba ne znači i status ratnog zločinca. Prisetimo se uostalom, za ratne zločine je bio optužen i Naser Orić, pa je na sudu oslobođen krivice. Hoću reći, nije dobro ako ulogu suda preuzima čaršija“, kaže Kukić za DW.
Milanović „čovek bez ideologije“, poput Lagumdžije, Dodika...
Kukić napominje da Zoran Milanović danas mnogo više asocira na političare iz devedesetih godina i smatra da se predsedniku Hrvatske neće isplatiti koketiranje sa radikalnom desnicom. „Cenu tog koketiranja je jednom, 2016. godine, već platio, a nažalost, zbog njegovog koketiranja i SDP. Platiće je, siguran sam, opet – jer za hrvatsko desno biračko telo on će uvek biti sledbenik komunističke ideologije, bez obzira na to što je on, što se mene tiče, čovek bez ideologije, klasični makijavelista, poput Zlatka Lagumdžije, Milorada Dodika i sličnih“, zaključuje Kukić.
U BiH nije neprimećeno prošla ni Plenkovićeva poruka s kninske tvrđave da je „Oluja“ spasila Bihać od srebreničkog scenarija. „’Oluja’ jeste pomogla deblokadi Bihaća, ali su jedinice Petog korpusa Armije BiH za sebe vezale glavninu snaga tzv. Republike Srpske Krajine“, tvrdi vojni analitičar Nedžad Ahatović. „Na kraju, jedinice HV i Armije BiH susrele su se na teritoriji Hrvatske, a ne BiH, i koliko god da je ’Oluja’ pomogla Petom korpusu, toliko je i Peti korpus svojom aktivnom odbranom pomogao HV da oslobodi okupirane teritorije Hrvatske“, kaže Ahatović za DW.
„Zasluge ’Oluje’“
Za Ahatovića su nesporne „zasluge ’Oluje’“ za kraj rata. „Uz američku saglasnost i intervenciju NATO u operaciji ’Namerna sila’ (Deliberate Force), stekli su se uslovi za nastavak ofanzivnih operacija Armije BiH (Sana 95), HV i HVO u septembru 1995. godine, što je na kraju dovelo do sloma soldateske Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića, i kraja rata u BiH. Operacije su zaustavljene, uz američku pretnju bombardovanjem Armije BiH koja je napredovala prema Prijedoru i Banjaluci. Borbe su prestale kada su jedinice dostigle linije razgraničenja koje je ranije zacrtala Kontakt-grupa, a to je današnja međuentitetska linija između Federacije BiH i RS“, kaže Ahatović.