Reakcije u BiH: Neprimereno poređenje Blajburga i Srebrenice

U tekstu za „Frankfurter algemajne cajtunga" (FAZ) pod naslovom „Blajburg: Ne treba nikakva komemoracije, nigde?" Mihael Martens povlači paralele između Blajburga i Srebrenice.

On piše da genocid u Srebrenici nije bio najveći masakr u Evropi nakon 2. svetskog rata, jer „sistematska masovna ubistva, koja su započela 15. maja 1945. u Blajburgu i koja su trajala nekoliko sedmica, u svojim dimenzijama značajno premašuju događaje u Srebrenici".

Većina sagovornika DW iz BiH koji su reagovali na pomenuti tekst smatra da je to poređenje „nepotrebno" i „neprimereno".

Nakaš: „Porđenje je kardinalna greška"

Bakir Nakaš, član upravnog odbora SABNOR-a BiH (Savez antifašista i boraca Narodno-oslobodilačkog rata) kaže da je Martens napravio „kardinalnu grešku" upoređujući „blajburške žrtve" i genocid u Srebrenici.

„Srebrenica je bila pod zaštitom UN i nije smela biti izložena agresivnim srpskim snagama, dok su 'blajburške žrtve' u većini bili saradnici nacističkih snaga", kaže Nakaš. On podseća da je Sud u Hagu pravosnažnim presudama potvrdio da je u Srebrenici počinjen genocid, i da ni jedan sud nije donio nikakvu presudu o blajburškim žrtvama. „Zbog toga ova dva slučaja nije moguće porediti", ističe sagovornik DW-a.

Radišić: Blajburg je bio „obračun sa nacističkim saradnicima"

Poređenja su besmislena, jer je u Srebrenici počinjen genocid nad bošnjačkim stanovništvom, dok su se partizanske snage u Blajburgu „obračunale" sa nacističkim saradnicima, kaže jedan od osnivača „Srpskog građanskog vijeća (SGV) – Pokret za ravnoravnost" Sretko Radišić.

„U Srebrenici je počinjen zločin nad celokupnim bošnjačkim stanovništvom srebreničke regije, a u Blajburgu su bili pripadnici okupatorskih snaga i njihovi saradnici – pripadnici vojske NDH – ustaše i domobrani koji se nisu htjeli predati Titovim partizanima", kaže Radišić napominjući da se žrtve zločina genocida ne mogu porediti sa onima koji su tokom 2. svetskog rata počinili masovne zločine.

„Ne tvrdim da u Blajburgu nije bilo nedužnih žrtava i o tome treba govoriti, ali bez poređenja sa Srebrenicom kako bi se izbegla politizacija i svaka druga zloupotreba", ističe osnivač SGV-a.

Suljagić: Zlonamerne analogije

„Genocid u Srebrenici ne može se upoređivati sa Blajburgom", kaže direktor „Memorijalnog centra Srebrenica" Emir Suljagić. Kao preživela žrtva genocida, Suljagić smatra da događaji u Srebrenici i Blajburgu postoje u „odvojenim sferama moralnog univerzuma" i da se o njima „ne može ni u kom obliku govoriti u istom kontekstu".

U pismu uredništvu FAZ-a, čije je delove preneo na Tviteru, Suljagić ističe da „članak povlači zlonamerne analogije između genocida u Srebrenici koji su počinile vojne i policijske snage bosanskih Srba 1995. i 'Blajburškog masakra'".

„Iako se suzdržavam od špekulacija o namerama autora članka, uvređen sam poređenjem nacističkih kolaboracionista iz bivše Jugoslavije i nevinih žrtava režima Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića", napisao je Suljagić.

Finci: Isforsirani zajednički elementi

Svako ima pravo na svoje mišljenje, kaže predsednik Jevrejske zajednice u BiH Jakob Finci.

„Svaki od tih događaja je poseban slučaj za sebe. Možda bi se mogli naći neki zajednički elementi, ali oni bi bili više forsirani nego što stvarno postoje. Možda neko može upoređivati Srebrenicu i Blajburg, ali sigurno je da ti događaji nisu isti niti mogu imati isti tretman", kaže Finci za DW.

Topić: Blajburg je bio tabu tema u Jugoslaviji

„Stara je mudrost da svako poređenje šepa. Ali s druge strane važna je komparativna metoda jer imate neku uporišnu tačku da prema njome merite", kaže Franjo Topić, bivši predsednik Hrvatskog kulturnog društva Napredak, profesor fundamentalne teologije na Katoličkom bogoslovnom fakultetu.

„I Blajburg i Srebrenica su veliki zločini, iako ta dva događaja nije potrebno upoređivati. Puno nevinih ljudi je ubijeno i u Blajburgu. Srebrenica je postala svetski pojam stradanja zahvaljujući savremenim medijima i angažmanu mnogih bošnjačkih političara i medija. Haški sud je odigrao važnu ulogu", kaže Topić, napominjući da se o Blajburgu nije smelo „ni pričati, a kamoli pisati".

Profesor Topić podseća da je Blajburg u Jugoslaviji bio „tabu tema" i da se o događajima iz maja 1945. i danas govori sa „obzirom" i strahom". „Zločine treba prokazivati, treba suditi odgovornima i treba o tome govoriti i pisati što objektivnije, da bude pouka sadašnjim i budućim pokoljenjima", kaže Franjo Topić za DW.

Karamatić: Mogu se pokrenuti negativne emocije

Novinar Emil Karamatić smatra da ne može biti paralela između Blajburga i Srebrenice i da, šta god da se kaže, može pokrenuti i negativne emocije.

„Jedan ratni događaj – jer 2. svetski rat u vreme blajburške tragedije službeno još nije bio okončan mada su neprijateljstva u Evropi prestala – ne može se objašnjavati poređenjem s događajem iz rata devedesetih godina prošlog stoleća. To čine oni koji su skloniji neredu konstrukcijama nego miru koji nam je svima preko potreban", kaže Karamatić.

Ahatović: Autor zaboravlja hiljade nemačkih žrtava stradalih u ruskim gulazima

„Čudi me da jedan nemački autor, u kontekstu posleratnih žrtava 'Blajburšku tragediju' predstavlja kao 'najveći posleratni masakr u Evropi', dok istovremeno zaboravlja stotine hiljada nemačkih žrtava stradalih posle rata u ruskim gulazima", kaže vojni analitičar Nedžad Ahatović.

„U logorima SSSR-a od aprila 1945. do maja 1950. ubijeno je više od 542.900 zarobljenih nemačkih vojnika – pripadnika Vermahta. Najveći broj njih ubijen je nakon određenog vremenskog razdoblja u zatočeništvu bez adekvatnih sudskih procesa", podseća Ahatović.

Sagovornik DW-a ističe kako se za te žrtve može reći da su „više bili žrtve Hitlerovog nacizma, nego Staljinizma", baš kao što su i blajburške žrtve „više žrtve ustaške NDH i Ante Pavelića nego Titove vojske."

„A genocid u Srebrenici je, kako to i sama definicija genocida kaže, zločin sa namerom djelimičnog ili potpunog istrebljenja naroda s određene teritorije". Blajburg s tim nema nikakve veze, kaže Ahatović.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.