Regionalna saradnja – bilateralni konflikti
20. novembar 2018.
Gotovo nijednom drugom temom se austrijski kancelar Sebastijan Kurc nije toliko bavio tokom austrijskog predsedavanja Evropskoj uniji kao pristupom zemalja Zapadnog Balkana EU. „Evropska unija će biti kompletna samo sa zemljama Zapadnog Balkana“, ponovio je Kurc na Konferenciji o Zapadnom Balkanu održanoj u ponedeljak (19.11.) u Beču. „Austrija je važan partner tih zemalja. Konačno, stabilnost Evrope povezana je sa stabilnošću tog regiona“, rekao je austrijski kancelar.
Skupu su, između ostalih, prisustvovali i premijeri Bosne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Kosova, Crne Gore, Makedonije, kao i evropski komesari Johanes Han i Marija Gabrijel. Tema susreta bili su regionalna saradnja i bilateralni konflikti, koji još uvek dominiraju tim regionom.
Političko povećanje carina
Konflikt između Srbije i Kosova je taj koji bi pre svega morao da bude rešen što pre. Evropska unija Srbiji je dala perspektivu za učlanjenje koje bi moglo da usledi od 2025. godine. Preduslov za to jeste normalizacija odnosa Beograda i Prištine, ali Srbija i dalje odbija da prizna nezavisnost Kosova.
Uprkos mnogih pokušaja EU da poveže predsednike Srbije Aleksandra Vučića i Kosova Hašima Tačija, i dođe do normalizacije putem dijaloga, nekakav pravno-obavezujući sporazum kojim bi se rešio spor još uvek nije sklopljen. Naprotiv, situacija se i dalje zaoštrava. Nedavno je Kosovo povećalo carine na robu iz Srbije i BiH za deset odsto. Vučić je na to reagovao najavom da će prekinuti dijalog, sve dok Priština ne povuče ovu carinsku odredbu.
Na samitu o Zapadnom Balkanu u Beču nisu se mogli prenebregnuti napetosti između Srbije i Kosova. „Povećanje carina je diskriminacija prema Srbima i srpskim proizvodima“, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić. Pored toga, time se krše odredbe carinskog sporazuma CEFTA.
„Ni prema nama se Srbija nije uvek ponašala adekvatno“, odgovorio je premijer Kosova Ramuš Haradinaj. On je istovremeno ukazao na dobre odnose s drugim zemljama Zapadnog Balkana, posebno istakavši primer Makedonije.
„Iz Srbije se izvozi mnogo više robe na Kosovo, nego što se sa Kosova izvozi u Srbiju“, podseća Vedran Džihič sa austrijskoj Instituta za međunarodnu politiku (OIIP). „Na Kosovu je rasprostranjeno mišljenje da Srbija više profitira od trgovine. Najnovija odluka o povećanju carina je sredstvo političkog pritiska i izraz dubokog poremećaja u odnosima između dveju zemalja“, ocenjuje Đihić.
I uprkos političkih napetosti, i jedni i drugi slažu se da razgovori o pristupu EU mogu biti uspešni tek kada se zemlje bolje umreže.
Sistem nagrađivanja
Predsedavajući Savetu ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić nada se da će BiH dobiti status kandidata za učlanjenje u EU. „Mi ćemo i dalje nastaviti da radimo na našim prioritetima, a to su pravna država i ekonomski razvoj“, rekao je Zvizdić u Beču. „BiH je, nakon mnogo zalaganja proteklih godina, zaslužila da dobije kandidatski status“, smatra premijer te zemlje. „To bi bila važna poruka građanima BiH“.
I crnogorski premijer Duško Marković ukazuje na „pozitivan razvoj“ u njegovoj zemlji.
„U EU se uvek postavlja pitanje sistema nagrađivanja“, objašnjava Vedran Džihić. „Ako primenjujete apsolutna merila, BiH je daleko od kandidatskog statusa. Pre svega je problem pravna država, na tome još mora da se radi.“
Smanjenje cena rominga
Na programu konferencije o Zapadnom Balkanu stajala je i privreda. Na proteklom samitu u Trstu, države Zapadnog Balkana složile su se da formiraju zajedničku saobraćajnu mrežu, što znači i izgradnju nove i bolje infrastrukture. Dogovoreno je i stvaranje regionalnog ekonomskog prostora „REA“, što bi trebalo da olakša protok robe, kapitala i visoko kvalifikovane radne snage.
Komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo Marija Gabrijel predstavila je na samitu u Beču digitalnu strategiju za države Zapadnog Balkana. U prvom koraku, bile smanjenje cene rominga za mobilnu telefoniju između članica EU i zemalja Zapadnog Balkana. Istovremeno, svih šest zemalja radi na zajedničkom sporazumu o romingu. Pored toga, „trebalo bi unaprediti mogućnosti zapošljavanja visoko kvalifikovane radne snage, posebno u digitalnom sektoru“, izjavila je komesarka Gabrijel.
Sve zavisi od evropskih izbora
Komesar za proširenje Johanes Han naglasio je da EU želi dalje da razvija saradnju sa Zapadnim Balkanom i u energetskom sektoru.
U svakom slučaju, put zemalja Zapadnog Balkana ka EU zavisi od evropskih izbora 2019. godine. „Sve zavisi od sastava buduće Evropske komisije. U slučaju ’pozitivnog scenarija’, proširenje EU moglo bi brzo da napreduje“, kaže Džihić. „Ali ako se (buduća) Komisija odluči protiv brzog proširenja, postojeća obećanja zemljama Zapadnog Balkana mogla bi da budu suspendovana na duži vremenski period.“