Reporteri bez granica protiv BND-a
15. januar 2020.
Bez Edvarda Snoudena ne bi bilo ni nemačkog zakona o obaveštajnoj službi, dopunjenog 2017. Naime, tek posle otkrića čuvenog američkog uzbunjivača postalo je jasno da je nemačka obaveštajna služba bila upletena u globalnu aferu prisluškivanja američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA).
Snouden je 2013. objavio dokumente koji pokazuju da je NSA zu pomoć nemačke obaveštajne službe BND nadzirala komunikaciju putem interneta širom sveta. Čak je i Angela Merkel bila pogođena takvim merama. Tim skandalom pozabavio se anketni odbor Bundestaga koji je predložio reformu odgovarajućeg zakona.
To se i desilo – ali nova verzija zakona bila je krajnje sporna. Naime, jedino nemački građani su bili zaštićeni od nadzora u inostranstvu. Svi ostali mogu da budu praćeni, njihova komunikacija se može nadzirati.
Međunarodna nevladina organizacija „Reporteri bez granica“ protiv tog zakon podnela je tužbu nemačkom Saveznom ustavnom sudu. Presuda se očekuje tek za nekoliko meseci.
Opasnost za osnovna prava i slobode?
Nekoliko istraživačkih novinara iz inostranstva takođe su se obratili istom sudu. Zabrinuti su za svoju bezbednost, kao i za bezbednost svojih izvora. Makedonski novinar Goran Lefkov istražuje korupciju u svojoj zemlji, ali, kako kaže, česta je direktna ili indirektna veza s Nemačkom. Često njegov posao zavisi i od izvora sa kojima može da komunicira samo telefonom, i-mejlom ili porukama preko društvenih mreža.
Goran Lefkov kaže: „Ako nadziru komunikaciju mojih informanata, onda će moji izvori da zaneme“. On stoga vidi nemački zakon o delatnosti obaveštajaca kao „težak napad na investigativne novinare, a time i na slobodu štampe“. Makedonski novinar ide i korak dalje: „Ovo je opasnost za osnovna prava i slobode“.
Rat i mir
Nemačka vlada i BND smatraju da su ovi strahovi neutemeljeni. Smatraju da je masovno praćenje stranaca u inostranstvu neizostavno pre svega u antiterorističkoj borbi. Pri tome se po potrebi memorišu sakupljene informacije i bivaju prosleđene stranim obaveštajnim službama.
Šef kancelarije nemačke kancelarke, demohrišćanin Helge Braun, je u Karlsrueu, na otvaranju rasprave pred Ustavnim sudom, ukazao na aktuelne napetosti oko Irana i Libije. Nemačkoj su, prema njegovom mišljenju, u takvim slučajevima potrebne pouzdane informacije u roku od nekoliko sati. „Pitanje ko stoji iza nekog napada može da odluči o ratu i miru“.
I strana koja je inicirala raspravu pred Ustavnim sudom ima razumevanja za to da nemačka obaveštajna služba BND prati komunikaciju u internetu. Ali ukazuje na univerzalnost ljudskih prava pa smatra da je razlikovanje stranaca i Nemaca protivustavno. Osim toga, izražena je sumnja u mogućnost razdvajanja informacija koje potiču od nemačkih državljana u inostranstvu i svih ostalih.
„Zašto bi nas špijunirali?“
Slovenački investigativni novinar Blaž Zgaga zabrinut je kao i njegov makedonski kolega. Smatra da je nepotrebno da tajne službe prate rad ljudi koji deluju u interesu javnosti: „Mislim da smo mi, novinari, na pravoj strani. Dakle, zašto bi nas špijunirali?“ Prema njegovom mišljenju, istraživački novinari imaju dovoljno težak posao i bez toga. „Ima mnogo pritiska, pretnji i pravnih problema“, kaže on i dodaje da sistematsko praćenje komunikacije još više otežava posao „pošto se mnogi potencijalni izvori previše plaše da stupe u kontakt sa nama“.
Predsedavajući sudija Prvog senata Saveznog ustavnog suda, Štefan Harbart naglasio je da se ovaj pravni spor vodi „na preseku više razvojnih tendencija koje su odlučujuće za naše vreme“. Time je imao u vidu međunarodne konflikte i napetosti koje se sve vidnije zbivaju i u digitalnom prostoru. U suštini, pitanje se stalno iznova nameće: Kako dovesti u sklad bezbednost i osnovna ljudska prava.
Nadaju se primernoj presudi
Zastupnik „Reportera bez granica“ u sudskom postupku Bijan Mioni je posle prve usmene rasprave optimista. Prema njegovom mišljenju radi se o garanciji da je telekomunikacija principijelno zaštićena. Ustavni sud sada mora da odluči „da li BND mora da uzme u obzir tu zaštitu kada sakuplja informacije u inostranstvu nadzirući internet“.
Trenutno BND sme da skuplja podatke „sa vrlo neodređenim ciljem i uz beznačajne povode“, da ih pretrese, preradi i delimično automatski pošalje stranim službama. Moini smatra da je to otišlo predaleko. Nemci očekuju od američkih tajnih službi kao što je NSA „ da nas ne prisluškuju i nadziru masovno i bez povoda“. Zato bi, prema njegovom mišljenju, bilo veoma značajno „ako bi u jednoj značajnoj zemlji, značajan sud ograničio delovanje obaveštajne službe“. Mioni se nada da bi to mogao da bude povod, da i druge zemlje preispitaju praksu svojih tajnih službi.