Romi u Nišu: Legenda o Zajde Badži

Svakog četvrtka ujutro, Nikola Ališanović dolazi uskim putićem, tik uz zid, do zabačenog ćoška niške tvrđave. Tu kači ikone Bogorodice, ali i romske svetice po imenu Zajde Badža, i priprema mesto za paljenje sveća. To mesto posećuju niški Romi, ali i drugi, u nadi da će im biti ispunjene želje.

„Dođem sine kad god mogu, trudim se što češće. To pomaže svima, pa i meni“, kaže nam jedna starija Romkinja. „Dođem, zapalim sveću i molim se za zdravlje, za sreću, za mir, za porodicu… Te želje Zajde obavezno ispunjava.“

Ko je bila Zajde Badža?

Prema jednoj od brojnih legendi, Zajde Badža ili Zahida, bila je devojčica pravoslavne vere od petnaestak godina, veoma pobožna. Prema verovanju, nju je usvojio neki bogati Turčin koji je otišao na hadžiluk u Meku. Kada je uoči Bajrama njena pomajka spremila bogatu trpezu, Zahida je molila da svom očuhu odnese baklavu i ostale đakonije, ali joj nisu dozvoljavali. Krišom je ponela hranu u Meku svom očuhu, pa je, umesto na kapiju Grada, gde je i danas ulaz u nišku tvrđavu, krenula preko gradskog bedema i preko rovova.

„Tada je nestala, nije joj bilo traga. A priča kaže da su tu ostale samo njene papuče“, kaže Nikola Arišanović. „Prema toj legendi, ona se pojavljivala svaki put da pomogne nekom kome je trebala pomoć, ko ima neku nezgodu. Otada ljudi dolaze ovde redovno da se mole, da zapale sveću za sreću i zdravlje.“

Porodica Nikole Ališanovića već više od 20 godina brine o svetilištu koje se nalazi sa istočne strane niške tvrđave, pored Beogradske kapije, jednog od četiri ulaza u tvrđavu. Ranije je kaže o tome brigu vodila jedna starija žena, ali bilo je mahom zapušteno i zaraslo, pa je njegov otac odlučio da joj pomogne i preuzme to na sebe.

„Tu smo svakog četvrtka. Inače smo i otac i braća i ja moleri, time se bavimo ostalim danima. Ali četvrtkom, zna se, ovde dočekujemo vernike. Oni vole ovde da sednu na klupu, da odmore. Kažu da ovde uvek nađu mir i odu preporođeni. Veruju da Zajde pomaže.“

Tvrđava krije mnoge tajne

Niška tvrđava sa neposrednom okolinom upravo je na Đurđevdan, 6. maja 1984, stavljena pod zaštitu države. Ona je sagrađena na ostacima rimskog, vizantijskog i srednjovekovnog zdanja, a onakva kakva je danas, podignuta je prvih decenija 18. veka. Tvrđava unutar zidina krije mnoge tajne, i iz perioda Turaka, ali i od ranije.

Adriana Anastasov, članica gradskog veća Grada Niša zadužena za kulturu i turizam, kaže da je grad počeo sa raščišćavanjem i ulepšavanjem niške tvrđave i njene okoline kako bi svi njeni delovi bili dostupniji i lepši – i za Nišlije, i za turiste koji posećuju taj grad. Inače, baš na mestu na kojem je do sada bilo skriveno svetilište Zajde Badži, do nedavno se nalazila cvetna pijaca. Ona je prethodnih meseci premeštena, a tu će biti mali trg.

Svetilište će, obećava Anastasov, ostati sačuvano. I u dogovoru sa porodicom Ališanović, dostupnije: „Van zidina imamo državno, gradsko i privatno vlasništvo, i to moramo da raščistimo da bismo mogli da radimo i ulepšamo okolinu tvrđave. Idejno rešenje kako će izgledati taj deo, i romsko svetilište, radio je gradski Zavod za urbanizam. Već smo predstavili Ališanovićima ideju i u dogovoru s njima videćemo da to bude otvoreno i češće, a ne samo četvrtkom. Ogradićemo ga da bude sigurnije, staviti neku nastrešnicu“, kaže Adriana Atanasov i naglašava da je, po ugledu na evropske gradove, gde svaki ćošak gradskoj jezgra nosi neku svoju priču, želja i niške lokalne samouprave da tu priču podeli sa turistima.

Sve interesantnije za turiste

Nikola Ališanović kaže da već sada, kada je prostor u fazi sređivanja, sve više ljudi dolazi da pita šta je to i šta se tu radi. Turista je, dodaje, bilo i do sada, a veruje da će svetilište Zajde Badži s novim izgledom okoline, biti znatno vidljivije.

„Ni mnoge Nišlije ne znaju za ovo mesto. Dođu, pitaju mogu li da vide šta se ovde radi, pa onda pitaju zašto se ovde nalaze i pravoslavne ikone kao što je Bogorodica, ako je već Zahida bila muslimanka. A mi kažemo da je prvo bila pravoslavne vere. I zaista, oni koji su znali, a ne samo muslimani, oni su dolazili da zapale sveću. Dolazili su i turisti, pa im bude zanimljiva priča“, priča Nikola Ališanovićima.

Njemu i njegovoj porodici dopala se ideja da Grad pomogne da se to mesto zaštiti i ogradi kako ne bi bilo skrnavljenja ili nemilih situacija. Nada se, mada nije precizirano, da će tu biti postavljene i kamere. Jer, primera radi, spomenik Šabanu Bajramoviću na amfitetru niškog keja dugo je bio meta napada pojedinih šovinistički nastrojenih građana.

Ko sve traži pomoć?

Istoričar Vladimir Jovanović smatra da je romsko svetilište u Nišu jedinstveno i da takvih mesta nema ni u Evropi, ni u svetu. „To je prva stvar zašto je svetilište Zajde Baždi značajno. Drugo, mistično je i gde se to nalazi – uz same zidine tvrđave. A i to što je otvoreno samo četvrtkom. Pa ipak, neki turisti su baš zbog tog mesta dolazili četvrtkom i tražili da čuju tu zanimljivu priču. Ta legenda da ona zaista pomaže dodatno priču čini mističnom i zanimljivom“, kaže Jovanović.

„Čuo sam razne priče zašto se ovde dolazi – ko popusti u školi, ili u ljubavi bude nesrećan, taj na tom mestu traži pomoć. Najinteresantnije je to ko tu sve dolazi. Nisu to samo Romi i nisu samo ni muslimani, dolaze i pravoslavci i katolici. Znači, sve vere poštuju to svetilište, sve vere poštuju tu priču“, kaže Jovanović. On takođe veruje da Svetilište Zajde Badži može biti zanimljiva turistička ponuda Grada.

„Evo sad sam molila za zdravlje, za moju porodicu i da nema više zemljotresa, ratova. Za sve nas sam to molila“, kaže nam starija Romkinja sa početka priče. I dodaje da ljudi, kad im Zajde ispuni želju, donesu neku hranu da počaste ostale – jer tako je i Zahida radila. Ona je sada obećala da će doneti jagnje, a već je, kaže, jednom donosila hranu i kolače, onda kad joj je sin posle mnogo godina konačno dobio ćerku.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.