Svaki put kad se govori o kraju eksploatacije uglja u Rurskoj oblasti i području uz reku Emšer, ne može se zaobići pojam „strukturalna promena“. Neko ko je kao ja i odrastao u Rurskoj oblasti, taj pojam upoznao je još u najranijoj mladosti. Pritom se zapravo ne radi o „promeni“, nego o „kraju“ jedne strukture. Često slavljena „promena“, naime, može samo da se u retkim slučajevima nasluti.
Krivac za to je i sama eksploatacija uglja – ali nisu rudari iz okna. Oni su sve do kraja profesionalno radili svoj posao. Ne, krivci su politika i energetski lobi koji su decenijama zapostavljali mogućnost da zaista stvore nekakve strukture koje će značiti budućnost.
U proteklim decenijama potrošeno je 200 milijardi evra za pomoć nemačkoj eksploataciji kamenog uglja. To je ogroman iznos. Da bi bilo jasnije: tu je dakle u periodu čitavog jednog ljudskog života tekao novac poreskih obveznika za industriju koja nije obnovljiva. Još kada je počeo da se daje novac bilo je jasno da ona nema nikakvu budućnost. Decenijama su se o trošku države obrazovali ljudi za zanimanja koja će odumreti. Plaćalo im se, umesto da se uz pomoć tog novca krenulo novim putevima.
Gde je otišao novac?
Razlog za sve to jesu tesne veze velikih stranaka SPD i CDU sa koncernima. One se još uvek hvale time što su se promene dogodile bez socijalnih udara. U poređenju sa onim što se događalo u nekadašnjim ugljenokopima Velike Britanije i Francuske, to je svakako ispravno. Ali, da li je ta promjena morala da se „omekša“ milijardama koje su tekle više od pola veka? A sve su to plaćali građani svojim porezom?
Pritom čak ni kraj eksploatacije ne znači kraj troškova. Čitavi tokovi reka su ugroženi zbog iskopane zemlje. Obrušavaju se brda. A povrh toga, tu su i zagađeno tlo i podzemne vode. Čitav region će još dugo morati da se bavi tim problemima. U tu svrhu je doduše stavljen novac na stranu, ali veliko je pitanje da li će on biti dovoljan.
A onda je tu još i trošak za penzije – prevremene i redovne. Rudari su odlazili u penziju sa 50 godina, a službenici u upravi i iznad zemlje godinama su mogli da prestanu sa radom sa 55 godina. Sve je to plaćeno od našeg poreza. Zašto? Naravno da je rad pod zemljom težak, ali zidari, krovopokrivači, medicinske sestre i drugi radnici u zanimanjima koje iziskuje težak fizički rad moraju da odrade svoje sve dok ne navrše 67. godinu.
Ali najveći propust politike bio je to što nije stvorila strukture koje bi osigurale budućnost čitavog regiona. Svi su razmišljali suviše usko: i 53 opštine i gradovi i predstavnici industrije. Jer, kao što pišu i sociolozi iz Bohuma Rolf Gajnce i Jerg Bogumil, dominacija starih industrijskih struktura rudnika i njihova tromost, otežala je kompletnu promenu strukture.
Region koji umire
Ako danas putujete Rurskom oblašću, videćete područje koje je povremeno potpuno zapušteno: putevi i ulice u jadnom stanju, železničke veze još gore. Probajte nakon 11 sati da javnim prevozom stignete od Bohuma do Esena – želim vam pritom dobru zabavu! Povrh toga, tu je i osiromašeno stanovništvo, sa dvostruko višom stopom nezaposlenosti od nemačkog proseka.
Još jedan problem je odlazak ljudi: Esen je nekada imao 750.000 stanovnika, sad ih je jedva 600.000. Gelzenkirhen je od svojih skoro 400.000 građana izgubio njih 140.000. Taj niz može da se nastavi unedogled, a prvi su otišli baš oni koji su bili u stanju da region odvedu u budućnost.
Naravno da ima i pozitivnih vesti: Duizburg je postao važno logističko čvorište, Botrop je izuzetak i među drugim gradovima u državi – po svojoj zaštiti klime, malim firmama i po tome što je nezavistan od velikih koncerna. U Rurskoj oblasti postoji i gomila muzeja i pozorišta, izuzetan je i broj univerziteta. Ali stručnjaci nemačkog Ekonomskog instituta (IW) ipak smatraju da to područje odumire i da, kako piše u njihovom izveštaju, nema gotovo nikakve strukturne promene. Pet univerziteta, 15 fakulteta, ali jedva 3,5 od hiljadu zaposlenih rade na istraživanju i razvoju.
Pozorišta jesu lepa, ali...
Mnogi dobro obrazovani odlaze iz tog kraja: često u Frankfurt, Štutgart, Minhen ili Berlin. Glavni grad se hvali da je „siromašan, ali seksi“, a Rurska oblast je takođe siromašna, ali nije nimalo privlačna. Dobrih mesta za stanovanje ima veoma malo i zato su veoma skupa. Mnogo toga je propalo. Dobrih mesta za okupljanje kao npr u Hamburgu ili u Berlinu treba tražiti mikroskopom. Škole za vašu decu loše su opremljene, mogućnosti za slobodno vreme su skromne. Često spominjani argument mnoštva muzeja i pozorišta slabo privlači stručnjake za internet, informatičare ili stručnjake prirodnih nauka koji bi mogli da stvore moderne firme.
Konačan kraj eksploatacije uglja jeste prekretnica. A političari bi konačno trebalo da urade ono zbog čega su i izabrani i plaćeni, ono što do sada u Rurskoj oblasti nisu uradili: da oblikuju i da stvaraju. I zato još jednom: političari, prihvatite se posla. Promenite političke strukture, ciljano investirajte u prave projekte, stvorite razumnu saobraćajnu infrastrukturu. I vodite politiku za ljude, a ne za koncerne. A rudarima: srećno! I na površini zemlje.