Rusi i Ukrajinci – nekad braća

Ogromna metalna duga još stoji na desnoj obali Dnjepra u Kijevu. Spomenik postavljen još u vreme Sovjetskog Saveza podseća na ujedinjenje Ukrajine sa Rusijom 1654. godine, kada su ukrajinski Kozaci potražili zaštitu cara u Moskvi. Od pripajanja Krima Rusiji i rata u Istočnoj Ukrajini, taj spomenik podseća na ono čega više nema: prijateljstvo.

Postolje skulpture prijatelja danas je ižvrljano psovkama na račun ruskog predsednika Putina. Glavni kijevski arhitekta Serhij Zelovalnik je u jednom intervju prošlog septembra čak rekao da bi najradije uklonio dugu: „Kakvo je to prijateljstvo, kada su nam došle ruske trupe sa tenkovima?“ No, vlasti u Kijevu su odlučile da za sada ne diraju spomenik, koji narod inače posprdno zove „jaram“. Međutim, u Harkovu, u istočnoj Ukrajini, u novembru je demontiran jedan stub koji je služio kao simbol rusko-ukrajinskog prijateljstva.

Pomirljive poruke iz Moskve

Pri tome ruska strana već nedeljama šalje signale pomirenja u pravcu Kijeva. „Na kraju će naše zemlje sigurno uspostaviti normalne odnose“, rekao je prošle nedelje u jednom novinskom intervjuu Nikolaj Patrušev, šef Ruskog saveta za bezbednost i blizak saradnik predsednika Vladimira Putina. Slične poruke su mogle da se čuju i iz Kremlja i ruskog Ministarstva spoljnih poslova: „Moskva je spremna za konstruktivni dijalog sa Kijevom.“ Ali Rusija ne menja tvrd stav o Krimu, „o čijem statusu se ne može pregovarati“.

Poslednji pokušaje Moskve da se približi Ukrajini, moskovski sociolog Lev Gudkov smatra za taktički manevar: „Mislim da su ti signali igra, pokušaj da se ublaže zapadne sankcije i pritisak na Rusiju“, kaže Gudkov, direktor moskovskog centra Levada.

Krajem decembra, u Rusiji je otvorena „internet-strana prijateljstva“. Već i sama adresa portala (we-are-one.ru) sugeriše da su Rusi i Ukrajinici jedan narod i da treba da zaborave na sukobe. Portal pretenduje da bude platforma „bez politike i propagande“ i zalaže se za direktan dijalog građana. Nije jasno ko stoji iza projekta – nema impresuma.

Poruke iz Rusije su u Ukrajini dosad primane sa velikim nepoverenjem. „Kakvo prijateljstvo sa Rusijom?“ – piše jedna popularna ukrajinska blogerka. „Pogledajte naše momke koji su u ovom ratu izgubili ruke i noge! Prestanite da gledate u Rusiju i govorite o bratskom narodu.“ Nemali broj Ukrajinaca deli i mišljenje mlade kijevske pesnikinje Anastasije Dmitruk. Njena pesma „Nikada nećemo biti braća“, napisana posle aneksije Krima, danas je vrlo omiljena u Ukrajini. Video-snimak na kome ona recituje pesmu, na Jutjubu je pogledan više od šest miliona puta.

Negativan stav preovlađuje

Volodimir Panioto ne veruje da će Ukrajinci uskoro da zavole Ruse. „To je težak proces“, kaže direktor kijevskog Međunarodnog instituta za sociologiju (KMIS). Pozitivan stav Ukrajinaca prema Rusima je, prema anketama njegovog instituta, posle aneksije Krima, potpuno izmenjen – u februaru 2014. ga je još imalo 78 odsto ispitanih, a u maju 2015. njih 30 odsto. Početkom jeseni, taj broj se malo popravio i sada je pozitivan stav ima trećina ispitanika. „To je bilo posle sporazuma iz Minska“, kaže ovaj stručnjak. No, ipak više od polovine Ukrajinaca (53 odsto) svoj odnos prema Rusiji opisuje kao „loš“ ili „veoma loš“.

Panioto to objašnjava neposrednim ratnim iskustvom mnogih Ukrajinaca. „Ima više od milion raseljenih lica, mobilizacija armije je mnoge pogodila“, kaže sociolog iz Kijeva. „Za Ukrajinu je to ozbiljan rat, dok su ga mnogi Rusi pratili samo preko televizije.“

Utoliko je – bar na prvi pogled – čudnije to što je negativno raspoloženje prema drugoj strani još izraženije kod Rusa. U poslednjoj anketi moskovskog centra Levada, 59 odsto Rusa je navelo da negativno doživljava Ukrajinu. Samo 27 odsto njih je drukčijeg mišljenja. Taj broj je stabilan, kaže Lev Gudkov, rukovodilac centra. Kaže da su razlog tome ruska propaganda protiv Ukrajine kao i ljudi koji tamo žive. Ton propagande je od leta 2015. postao tiši, ali nije sasvim utihnuo.

„Nikada nismo zabeležili veće neprijateljstvo i odbojnost prema Ukrajincima“, kaže Gudkov. „To je postalo primetno čak i u svakodnevnom životu.“ On dodaje da sada u Rusiji ima predrasuda prema Ukrajincima kao mogućim bračnim partnerima, kolegama na poslu ili susedima.