Rusija živi na idealu predatora
12. januar 2018.
Proveo sam deo detinjstva u Parizu i dobro pamtim igračke tih davnih leta, žustre kauboje na belim pastuvima i Indijance lica iskrivljenih od zlobe koje će ubrzo stići kaubojsko laso. Danas se takve politički nekorektne igračke ni lupom ne mogu pronaći u prodavnicama, ali borba sa podlim instinktima ljudske prirode daleko je od kraja. O tome svedoči aktuelni moćni bunt koji potresa Holivud – svetski poznate glumice protiv seksualnog zlostavljanja. Vesti o tome protutnjale su planetom.
- pročitajte još: Kako su mi se otvorile oči
Reakcije u Rusiji na tu pobunu, koja je dovela do paničnih ostavki čitavog niza producenata i političara zapadnog sveta, bile su gotovo bez izuzetka negativne otprilike kao reakcije na legalizaciju istopolnih brakova u zapadnim državama. No ako su ti brakovi poimani kao degradacija Zapada, skandal sa razotkrivanjem starih i novih zlostavljanja u Rusiji je izazvao gotovo sarkastičan osmejak: kako se uopšte može živeti bez zlostavljanja?
U negativnoj reakciji na kampanju #MeToo u Rusiji su ujedinjeni svi koji se nikada nisu mogli ujediniti: poklonike Putinove vlasti i opozicionare, konzervativce i radikale, komuniste i kapitaliste, biznismene i poslugu, glasovite ruske glumice i „obične ljude“ – svi su oni prvo slegli ramenima pa se udruženi nasmejali.
Novinari, koji su pokušali da konkretizuju stvar, objavili su da su američke glumice iskoristile zlostavljanje kao socijalni lift koji će ih podići do vrhunca slave, kao besplatnu samoreklamu. Publicisti skloni filozofskom razmišljanju nalaze da je zlostavljanje na ovaj ili onaj način motor ljudske reprodukcije. Na posletku, gotovo svi koji su u Rusiji dumali o skandalu u Holivudu zaključili su da glumice ionako vole da spavaju sa rediteljima, a sekretarice sa šefovima jer ih to uzdiže u sopstvenim očima i jer svet naprosto tako funkcioniše.
Vicevi koji se o tome zbijaju, kao i ironična reakcija na crne haljine koje su glumice u znak solidarnosti odenule za ceremoniju dodele Zlatnih globusa, pokazuje ne samo da u Rusiji zaostajemo za zapadnom vizijom modernog morala već da su se u nekom trenutku naši putevi potpuno razišli. Na nekom račvanju smo odabrali različite staze.
Možda se to račvanje duguje humanističkom kompleksu posleratnih godina na Zapadu koji je, potresen nacističkim zlodelima, počeo borbu protiv ljudske agresivnosti. Ta borba nije odmah ukinula igre sa figuricama kauboja i Indijanaca, ali polako je u zapadnom svetu etablirala ideje pacifizma i uvažavanja „drugih“ te je postepeno zavladala ideja političke korektnosti.
Na tom su putu činjene greške, pokušaji cenzure knjiga iz ranijih vremena ili zabrane prikazivanja golih anđela (sâm sam svedočio takvom nonsensu u Kanadi), no ideja borbe protiv agresivnosti je ostala nesumnjivo važna. I sam feministički pokret – koji takođe nije omiljen u Rusiji – u velikoj meri je rođen kao reakcija na agresivnost.
Aktuelni holivudski skandal postao je nova runda borbe čoveka protiv ljudske agresivnosti. Novija istorija zapadnog sveta jeste uspešno suzbijanje agresivnih instinkta na čije mesto dolaze empatija, ljubav i tolerancija.
Rusko društvo naprotiv i dalje pati od kulta sile. Ovde je mačizam pozitivan ideal čije slike se u reklamne svrhe crpe kada treba glorifikovati Putina. On poluobnažen skače na konja, junački leti u nebo sa jatom ptica, neustrašivo roni ka morskom dnu.
Ideal mužjaka-predatora, kolekcionara svojih intimnih pobeda, iskusnog zavodnika i frivolnog ženomrsca – sve se to u ruskoj svesti meša i tumba kao u bubnju veš-mašine, a kraja nema na vidiku.
- pročitajte još: Između #MeToo i „sama je kriva“
Mnoge Ruskinje sa zadovoljstvom pristaju na sliku u kojoj im je namenjena uloga poželjnih seksualnih objekata kojom će poboljšati svoju poziciju u surovom i često nemilosrdnom svetu siromaštva i porušenih moralnih temelja. Milioni ruskih žena su stradale ili danas stradaju od seksualnog nasilja, ali negde u dubini javne svesti to se smatra, ako ne dopuštenim, onda bar objašnjivim konceptom ljudske prirode.
Kako je uopšte moguće živeti bez zlostavljanja!? – čude se u Rusiji. Na Zapadu na sito pitanje odgovor glasi: hajde da pronađemo izlaz.
Naravno, tajne erotskog života ostaju nerazrešene i niko ne tvrdi da zna kako je ustrojen seksualni svet čoveka. Seksualni odnosi između ljudi nikada nisu bili sasvim transparentni. Snovi seksologa-humanista o zdravom seksu nikada se nisu ostvarili u „živom životu“. Regulisati ljubav, prognati pohotu sa lica na zemlje, vaspitati ljude u pitanjima strasti? To je teško, a verovatno nije ni potrebno.
No u svakom slučaju je neophodno suprotstaviti se nasilju, a to je suština današnjeg holivudskog bunta. Takav jezik razumem, za razliku od kulta sile. Od njega bi trebalo da skrenemo na sledećem raskršću.
*Viktor Jerofejev je rođen 1947. u Moskvi. Autor je knjiga kao što su „Život sa idiotom“ (1991), „Strašni sud“ (1994), „Ruska lepotica“ (1996), „Pet reka života“ (1998), „Enciklopedija ruske duše“ (1999), „Dobri Staljin“ (2004) itd. Redovno piše kolumne i za DW.