Rusija, već nekoliko godina najveći izvoznik žitarica u svetu, privremeno je prekinula snabdevanje svetskog tržišta žita. Zamrzavanje izvoza usledilo je sa najavom: Moskva je već krajem marta odlučila da na samo sedam miliona tona ograniči prodaju pšenice, raži, ječma i kukuruza - od aprila do kraja juna. Ograničenje se odnosi na zemlje van Evroazijske ekonomske unije.
Kvota je iscrpljena krajem aprila. Prodaja u inostranstvu je sada posebno privlačna za ruske poljoprivredne kompanije, s obzirom na rast cena žita na svetskom tržištu i slabu rublju. Upravo iz tog razloga, izvoz je bio ograničen kao predostrožnost: ruska vlada želi da zaštiti domaće tržište od rastućih cena hleba i mogućih nestašica.
Takvo mešanje države u tržište je razumljivo u vremenima velike nesigurnosti zbog pandemije korone i opravdano iz domaće perspektive. Pre nekoliko nedelja, azijske zemlje, kao što su Vijetnam i Kina, takođe su ograničile izvoz pirinča.
Međutim, za rusku ekonomiju i državni budžet, ovo zamrzavanje izvoza znači dalji gubitak hitno potrebne devizne zarade, koja ionako naglo opada. Ruske kompanije i potrošači veoma su zavisni od uvoza najrazličitijih roba. Nasuprot tome, izvoz se zasniva na samo tri stuba: sirovine, oružje, žitarice. Cena nafte je katastrofalno niska, cena gasa takođe. U vreme korone ni novi tenkovi ni rakete nisu baš veliki hit. Sada Rusija mora da se odrekne i deviza od prodaje žitarica.
Ruska centralna banka procenjuje da će prihodi od izvoza pasti za 40 procenata sa 419 milijardi dolara prošle godine na 250 milijardi 2020. i da će ostati ispod nivoa 2019. godine čak i 2022. godine. Još gore bi bilo ako cene nafte budu niže od predviđenih i Moskva bude morala da produži zabranu izvoza žitarica za još nekoliko meseci.
To je sasvim moguće, jer meteorolozi već upozoravaju da bi 2020. mogla biti najtoplija godina od kada se meri temperaura, ili jedna od pet najtoplijih. U zemljama koje uzgajaju puno žitarica, uključujući Nemačku, zemlja je ionako već suva. Žitnica Rusije, njen evropski jug, takođe se žali na premalo kiše.
Dakle, ukoliko bude suše i žetva loša u godini korona-krize, Moskva će verovatno produžiti zamrzavanja izvoza. Poslednja velika ruska zabrana izvoza pšenice trajala je punih deset i po meseci: od 15. avgusta 2010. do 30. juna 2011. Ako bi se nešto slično sada ponovilo, to ne bi uticalo samo na ruski devizni budžet.
Jer duže odsustvo najvećeg izvoznika pšenice nesumnjivo bi dovelo do manjka ponude hrane na svetskom tržištu. Pogotovo ako bi i ostali proizvođači poljoprivrednih proizvoda morali da pribegnu zamrzavanju izvoza. Za bogatije zemlje pogođene recesijom korone, to bi značilo porast troškova života. Međutim, za siromašne i najsiromašnije zemlje posledica bi bila - glad. Ta glad, kako UN sve više upozorava, mogla bi pod okolnostima pandemije poprimiti „biblijske razmere".
A glad je uvek društveni eksploziv. Prema velikoj većini stručnjaka, ruski embargo na pšenicu iz 2010. godine bio je jedna od onih kapi koje su prelile čašu nezadovoljstva u zemljama Bliskog Istoka i dovela do pobuna i revolucija koje su kasnije nazvane „Arapsko proleće". Ti potresi su imali brojne ozbiljne posledice: za Evropu, između ostalog, izbegličku krizu bez presedana, za Rusiju, učešće u dva rata - zvanično u Siriji i nezvanično u Libiji.
Sadašnji, privremeni ruski embargo na pšenicu, stoga, treba shvatiti kao znak upozorenja. Nažalost, ništa se ne može promeniti, ali barem treba biti svestan mogućih posledica. I naravno, treba se nadati da će Rusija ove godine imati bogatu žetvu i da će se uskoro vratiti na svetsko tržište kao veliki liferant žita. To bi bio najbolji scenario - za sve.