S-400 sve poželjniji na Bliskom istoku
4. septembar 2018.
Rusija je od 2015. zakoračila na Bliski istok na način koji je do tada malo ko mogao da zamisli. Mada je vojna intervencija Moskve u Siriji prvenstveno imala za cilj podršku režimu sirijskog predsednika Bašara al Asada, ona je Moskvi omogućila i to da pokaže svoju vojnu moć. Jedna od glavnih posledica toga jeste sve veće interesovanje za ruski vojnu opremu, a naročito za protivvazdušni raketni sistem S-400.
„Potražnja je prilično značajna posle sirijskih događaja“, izjavio je prošle nedelje Aleksandar Mikhejev, izvršni direktor ruskog izvoznika oružja „Rosoboroneksport“ za rusku državnu novinsku agenciju TASS.
„Ruski trenutak“
Interesovanje američkih saveznika u regionu – uključujući Saudijsku Arabiju, Katar i Tursku – delom je rezultat slabljenja američkog vođstva, ocenjuje za DW Favaz Džerdžes, profesor međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije. „Ovo je ruski trenutak.“
Libansko-američki profesor napomeinje da je, ističući velike razlike između Sjedinjenih Država i zapadnih saveznika, administracija Donalda Trampa, umesto da pokaže liderstvo, učinila sasvim suprotno.
Najprimetnije razlike su sa Turskom, članicom NATO, koja je najavila da će kupiti ruski sistem S-400. Predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je u petak (31.8.) da je njegovoj zemlji „potreban S-400“ i da će gledati da ga „što pre kupi“.
„Nerešene stvari“
Odnosi između Vašingtona i Ankare pogoršani su zbog zatvaranja američkog pastora u Turskoj, a Kongres SAD je u julu blokirao isporuku aviona tipa F-35 koje je Ankara delimično već platila.
„Očigledno je da niz nerešenih stvari na domaćem, regionalnom i međunarodnom nivou doprinose toj potrazi Turske za sigurnošću“, ocenjuje za DW Robert Mejson, direktor Centra za studije Bliskog istoka na američkom univerzitetu u Kairu.
Ali dok Turska ne odustaje od namere da kupi rusko oružje, izgleda da je Saudijska Arabija promenila mišljenje. Prema londonskom „Bliskoistočnom monitoru“, pukovnik Konstantin Sivkov, potpredsednik Ruske nacionalne geopolitičke akademije, rekao je za RT da je Saudijska Arabija „podlegla pritisku Sjedinjenih Država“.
„SAD moraju da vode robusniju diplomatiju kako bi bile uverljivije saveznicima i protivnicima koji su u hladnom ratu na Bliskom istoku“, dodao je Mejson, bivši gostujući istraživač u Jordanskom centru za više studije Rusije na Njujorškom univerzitetu.
Među drugim američkim saveznicima u regionu koji su navodno u pregovorima za kupovinu ruskog sistema S-400, su i Irak i Maroko.
„Ruski sistem bolji od američkog“
Ali politika je samo jedna dimenzija svega toga. Egipatski brigadni general Samir Rađib, predsednik Arapske fondacije za razvoj i strateške studije, izjavio je za DW da zemlje u regionu sistem S-400 po mnogo čemu smatraju boljim od američkog sistema Patriot.
„Nema sumnje da ovaj ruski sistem nadmašuje Patriot u dometu i sposobnost da gađa ciljeve na maloj udaljenosti, a i sposobnosti da lansira više raketa“, rekao je Ragheb.
„Glavni razlog za nezadovoljstvo SAD je izgleda sposobnost sistema S-400 da prati i uništi avione, da ima domet bez presedana i da prikuplja informacije o avionima u okolnom vazdušnom prostoru“, kaže Mejson za DW.
„Ozbiljne neprijatnosti“
Sjedinjene Države su upozorile da neće mirno gledati kako određene zemlje nabavljaju oružje iz Rusije. Zemljama koje su od Rusa kupile značajne količine roba u oblasti odbrambenog ili obaveštajnog sektora, Stejt department je u više navrata zapretio sankcijama i to na osnovu zakona iz 2017. pod nazivom Borba protiv protivnika Amerike sankcijama (CAATSA).
Američka ambasadorka Tina Kajdanov, koja radi kao asistentkinja sekretara Kancelarije za političko-vojna pitanja u Stejt departmentu, izjavila je u julu da Bela kuća hoće da američki saveznici shvate koliko je ozbiljna kada je u pitanju nabavka ruskog vojnog oružja. „Hoćemo da shvate da će imati neprijatnosti, stvarnih, ozbiljnih neprijatnosti zbog tih kupovina od Rusa, a naročito kupovine sistema S-400. I hoćemo da nastave da prvo gledaju naše sisteme i sve ostale stvari do kojih je nama stalo“ rekla je Kajdanov.
„Povećani uticaj“
Ričard Nefju, viši saradnik u vašingtonskom Brukings institutu, bivši zvaničnik američke administracije za politiku sankcija u američkom Stejt departmentu, izjavio je za DW da američki saveznici koji pokušavaju da u svoj arsenal uvedu sistem S-400 mogu da se suoče sa problemima.
„Koliko ja znam, nije moguća besprekorna integracija američkog i ruskog vojnog oružja, to je kompleksna stvar“, kaže Nefju. „A ako je prodaja ipak uspešna, mislim da je tu najveći problem povećanje ruskih operacija sa tim saveznicima“.
Sa povećanom prisutnošću u regionu, Moskva će napredovati sa svojom strategijom, prognozira za DW Danijel Bajman, viši član Centra za bliskoistočnu politiku sa Brukings instituta. „To je način da Rusija proširi uticaj, pokazujući da je Moskva, a ne Vašington, igrač u regionu koji će pružiti sigurnost onima koji odluče da budu njegovi prijatelji“.