SAD ponovo ključni igrač u dijalogu Srbija-Kosovo?
26. jun 2019.
Već izvesno vreme političari u Beogradu daju sve više izjava o presudnom uticaju Amerike na proces rešavanja kosovskog pitanja, što je naizgled u suprotnosti sa dosadašnjim stavovima. Dok je, recimo, Priština dugo insistirala na aktivnijem uključivanju Amerike u kosovski proces, Beograd je takve ideje odbacivao, i naglašavao kako bi u tom slučaju Srbija zatražila da se u dijalog uključi i Rusija. Međutim, posebno nakon otkazivanja samita u Parizu, koji se u Beogradu između ostalog vidi i kao diplomatski poraz Evropske unije, vidljivo je da se sada sve veće nade polažu u političku i diplomatsku snagu Amerike.
Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je tako naveo da je propast samita u Parizu pokazala kako bez SAD ništa ne može da se završi i nešto kasnije uputio niz komplimenata na račun američke administracije, rekavši da je „Trampova administracija bila veoma korektna što se tiče dijaloga sa Prištinom i da se nakon dugo vremena nije pokazala kao problem nego kao faktor koji gura dijalog“.
Ali, možda je još ilustrativnija bila izjava šefa parlamentarne delegacije Srbije u skupštini NATO Dragana Šormaza, koji je istakao „da bi bilo najbolje da se pitanje odnosa Beograda i Prištine završi pre američkih izbora naredne godine, uz pomoć Donalda Trampa i SAD“. Šormaz je tome dodao kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić radi na poboljšanju odnosa sa SAD i da su rezultati vidljivi.
Nastavak pogrešnih poteza
Čitav taj niz izjava pokazuje da Srbija nema osmišljenu strategiju u spoljnoj politici, i to je samo nastavak pogrešnih poteza srpske diplomatije, kao u slučaju kada se vrh države uključio u kampanju Hilari Klinton, ocenjuje za DW Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove:
„To mi se sada čini kao pokušaj da se stane na stranu Amerike, koja na razne načine pokušava da se obračuna sa Evropskom unijom. Sa druge strane, Amerika je priznala Kosovo, ali nije preterano protiv ideje razgraničenja, i tu je predsednik Vučić verovatno našao prostor za razgovore. U Srbiji bi se verovatno smatralo kao manji poraz ukoliko bi se dobile neke teritorije, iako sve analize pokazuje da bi to donelo kratkoročnu korist, a dugoročno otvorilo mnoga druga pitanja, posebno kada je reč o Bosni i Hercegovini“, upozorava Beširi.
Kosovo – adut u pritisku na EU
Sumnjam da Amerika ima neki konkretan plan za Kosovo, kaže za DW spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, i dodaje:
„Neuspeh EU da napravi pomak u dijalogu otvorio je to pitanje veće uloge SAD. Poput američkog predsednika koji je pozvao predsednike Srbije i Kosova da ne propuste istorijsku priliku, sada i Stejt dipartment nudi pomoć posustalom Briselskom procesu, ali kažu bez namere da se Evropljani istisnu. I dalje ne znamo šta je sadržaj te istorijske prilike – moguće je da ne znaju ni Amerikanci – ali je jasno da bi Vašington mogao da iskoristi Kosovo za nastavak pritiska na evropske saveznike kako bi konačno shvatili ko je gazda u kući“, kaže Jakšić.
Srbija bez ozbiljne akcije
Ako se sa druge strane pogledaju naslovne strane medija bliskih vlastima, Amerika je i dalje neprijatelj Srbije broj 1, i na taj momenat za DW pažnju skreće i Naim Leo Beširi. To, prema njegovim rečima, svakako ne doprinosi javno deklarisanoj želji Srbije da poboljša odnose sa Amerikom:
„Trenutno u američkoj administraciji postoji jedna takozvana antiestablišment garnitura, koja nešto ležernije posmatra međunarodne odnose, što je na neki način blisko ovdašnjem mentalitetu i tome kako Srbija vidi te odnose, tako da trenutno jeste povoljna klima da Srbija nađe sagovornike u Vašingtonu. Ali ja zaista ne vidim nikakvu ozbiljnu kampanju ili aktivnost Srbije u Vašingtonu, koja bi mogla da dovede do bolje pozicije Srbije kada je reč o Kosovu“, primećuje Beširi.
Beograd i Priština su trenutno očito na istoj talasnoj dužini, jer i Srbija i Kosovo smatraju da će uloga Amerike biti ključna za rešavanje kosovskog problema. To bi moglo da znači da obe strane ne veruju u moć Evropske unije da taj proces dovede do kraja, i stiče se utisak da se kao glavni pregovarač ili partner u tim pregovorima sve više vidi Vašington umesto Brisela. Boško Jakšić smatra da to zaista tako deluje na prvi pogled, ali da Beograd u tom kontekstu previđa neke bitne stvari, pre svega da Vašington naravno neće odustati od kosovske nezavisnosti:
„Ne zaboravimo da Vašington već dugo ponavlja jednu te istu mantru da je međusobno priznavanje najefikasniji i najbrži način za rešavanje kosovskog problema. Ako je Beograd, dakle, spreman da sasluša Vašington, onda bi to moglo da znači da se Beograd približava nekoj varijanti saglasnosti sa kosovskom nezavisnošću“, napominje Jakšić.
Kosovo nije prioritet
Pokušaj Beograda da se u saradnji sa Vašingtonom na neki način ubrza kosovski proces, ili da se on nekako završi do kraja prvog Trampovog mandata, Naim Leo Beširi vidi kao običnu iluziju.
„Možemo da kažemo da bi se to moglo desiti ukoliko bi predsednik Tramp Kosovo stavio visoko u svoju agendu, ali to sada apsolutno nije slučaj, niti postoje naznake da će ono to biti. Ukoliko Tramp osvoji drugi mandat, postoji u tom slučaju mogućnost da se Amerika više pozabavi regionom. Ali, mislim tu na čitav Balkan, jer Ameriku ne zanima posebno Srbija ili neka druga zemlja regiona, već oni Balkan posmatraju kao celinu. A to bi opet moglo značiti da Amerika odustane od ideje razgraničenja, jer je ona loša za čitav region“, ocenjuje Beširi.
Rešenje u vreme Trampa
Žurba koja je vidljiva u Beogradu i akcenat na američkoj ulozi oko Kosova, tumači se i kao strah od povratka demokratske administracije u Vašingtonu. Srbija procenjuje, a o tome je govorio i ministar Dačić, kako bi pobeda kandidata Demokrata bila jako loša vest za Srbiju, i praktično povratak administracije Klintonovih. Stoga se i retorika u Srbiji vratila na period nakon pobede Donalda Trampa, kada su iznete velike nade i očekivalo bolje razumevanje od nove američke administracije. Stoga i Boško Jakšić upozorava kako se i ovog puta sve može završiti kao na početku Trampovog mandata kada smo gledali naslove ’Trampe Srbine!’.
„Skloni smo euforiji, a osnovni postulati američke politike se ipak neće promeniti. Jasno je pri tome samo da će se nastaviti sa daljim pritiscima na Srbiju, kako bi se saglasila sa nekim rešenjima koja i dan danas zvanično odbija“, zaključuje Jakšić.