SAD ponovo prete povlačenjem vojske iz Nemačke
9. avgust 2019.
Neposredno uoči planirane evropske turneje američkog predsednika Donalda Trampa, Vašington pooštrava svoju retoriku i preti da će povući deo svojih trupa iz Nemačke.
„Zaista je uvredljivo očekivati da američki poreski obveznici i dalje plaćaju za više od 50.000 Amerikanaca u Nemačkoj, a da Nemci svoj spoljnotrgovinski suficit koriste u domaće svrhe", izjavio je nemačkoj agenciji dpa američki ambasador Ričard Grenel.
Podrška iz ambasade u Varšavi
Prethodno je američka ambasadorka u Poljskoj Džordžet Mosbaher na svom Tviter-nalogu objavila: „Poljska ispunjava svoje obaveze o izdvajanju dva odsto brutonacionalnog dohotka za NATO. Nemačka to ne čini. Mi bismo pozdravili kada bi američke trupe iz Nemačke došle u Poljsku." Tramp je premeštanje jedinica iz Nemačke u Poljsku spomenuo još u junu, tokom posete poljskog predsednika Andžeja Dude Vašingtonu.
Ambasador Grenel slože se sa oboje: „Predsednik Tramp ima pravo i Džordžet Mosbaher ima pravo", rekao je. „Brojni predsednici su najveću ekonomiju u Evropi molili da plaća za svoju sopstvenu odbranu. To je molba koja se vuče godinama i kroz brojne vlade." Sada je, kako kaže ambasador, došao trenutak kada Amerikanci i američki predsednik moraju da reaguju.
U Nemačkoj stacionirano 35.000 američkih vojnika
Nemačka je zemlja u kojoj je stacioniran najveći broj američkih vojnika u Evropi, a posle Japana, to je drugo mesto na svetu. Glavna komanda za američke trupe u Evropi i Africi nalazi se u Štutgartu, najvažnija vazduhoplovna baza je u Ramštajnu, a jedan od najvećih evropskih centara za obuku pešadije je u bavarskom Grafenveru. U Nemačkoj je stacionirano ukupno 35.000 američkih vojnika, a tu je još i 17.000 civila, američkih i nemačkih, koji rade za potrebe te vojske. Još desetine hiljada drugih radnih mesta vezano je za američke snage bezbednosti u Nemačkoj.
Glasine o smanjenju broja jedinica zbog ljutnje oko nemačkog izdvajanja za NATO mogu se čuti se već dugo. One su doduše ranije demantovane, a sam ambasador Grenel je u septembru prošle godine čak najavljivao povećanje ljudstva za 1.500 vojnika. Sada se međutim čini da Amerikanci okreću novi list. Nemačka je, kada je reč o izdvajanjima za odbranu, uprkos jasnom povećanju, sa predviđenih 1,36 odsto izdvajanja iz BDP-a u ovoj godini, daleko od dva procenta koje zahteva NATO. Do 2024. godine nemačka vlada želi da dostigne nivo od 1,5 odsto, ali to se u srednjoročnom finansijskom planu ne vidi. Za 2023. godinu stoji predviđeno izdvajanje od 1,24 procenta.
Narušeni odnosi Berlina i Vašingtona
Amerikanci odnedavno imaju još jedan razlog za ljutnju, posle nemačkog jasnog odbijanja da učestvuju u američkoj vojnoj misiji u zaštiti trgovačkih brodova od iranskih napada u Persijskom zalivu. Berlin je odbio i američku molbu da pošalje kopnene trupa za borbu protiv „Islamske države" u Siriji. Nije jasno ni da li će izviđački avioni „Tornado" nemačkog Bundesvera ostati stacionirani u Jordanu, jer se tome protive socijaldemokrate (SPD).
Odnosi SAD i Nemačke su, dakle, dodatno narušeni baš uoči Trampove evropske turneje planirane za kraj avgusta i početak septembra. Američki predsednik 24. avgusta najpre putuje na samit G7 u francusko odmaralište Bijaric na kojem će učestvovati i nemačka kancelarka Angela Merkel.
I tokom ove, druge evropske turneje, Tramp ponovo zaobilazi Nemačku. Od 31. avgusta do 3. septembra boraviće u Danskoj i Poljskoj, dvema zemljama koje su na strani SAD kada je reč o dva glavna pitanja oko kojih se on sukobljava sa Nemačkom. To se pre svega odnosi na sporni gasovod Severni tok 2 između Rusije i Nemačke. Pored toga, u Poljskoj bi stacioniranje američkih jedinica, koje tamošnja vlada sa čežnjom iščekuje, moglo da bude konkretizovano. Moguće je da već postoji i odluka o tome odakle bi te jedinice mogle da budu premeštene.
sti/gri (dpa)