Sajam u Hanoveru u znaku nestašice energije i radne snage

Sajam u Hanoveru  jedan od najvećih svetskih sajmova, počinje u nedelju - skoro 75 godina nakon što je prvi put održana izložba industrijske tehnologije. Prvobitno su ga u narodu zvali „sajam ribljih sendviča“ jer su taj sendvič dobijali svi koji su kupili kartu. Godine 1947. bili su izloženi predmeti poput pisaćih mašina, proteza i dečijih kolica na rasklapanje.

Od tada se mnogo toga promenilo. Ove godine, od 17. do 21. aprila, više od 4.000 izlagača iz 63 zemlje u Hanoveru će predstaviti najnovije tehnologije iz elektro, digitalne i inženjerske industrije.

Ovogodišnji sajam održava se u vreme nestašice energije i radne snage i u vreme kada industrijski igrači nastoje da iskoriste više digitalizacije dok se udaljavaju od fosilnih goriva. Proizvodnja bez emisija CO2, veštačka inteligencija, tehnologija vodonika i Industrija 4.0 neke su od glavnih tema ovogodišnjeg sajma, koji je nazvan „Rešenja za umreženu i klimatski neutralnu industriju“.

„Samo povezivanjem tih tehnologija će biti moguće obezbediti prosperitet na održiv način. Istovremeno treba raditi na ublažavanju klimatskih promena“, rekao je dr Johen Kekler, predsednik upravnog odbora kompanije “Deutsche Messe”, koja je organizator sajma.

Industraija u Metaverzumu

Industrija 4.0 ili ideja o stvaranju „pametnih“ i međusobno povezanih industrijskih proizvodnih sistema koji se u velikoj meri oslanjaju na automatizaciju, postaje sve važnija od 2011. godine. Taj termin tada je prvi put javno predstavljen na sajmu, kao deo tehnološke strategije nemačke vlade. Na ovogodišnjem sajmu će biti predstavljene tehnologije veštačke inteligencije i virtuelne realnosti, uključujući i prve industrijske naočare na svetu za Metaverse i industrijskog robota koji reaguje na prirodni ljudski govor dok obavlja svoj posao.

Više od 300 kompanija iz 25 zemalja na sajmu će predstaviti svoja rešenja u vezi sa zelenim vodonikom, za kojeg se mnogi nadaju da će moći da ponudi alternativu fosilnim gorivima koja zagrevaju Zemlju. Teške industrije ,poput proizvodnje čelika i cementa, zahtevaju ekstremnu toplotu i stoga im je potrebna velika količina energije, koja se često dobija od uglja.

 „Da bi Nemačka [...] ispunila svoje međunarodne obaveze prema Pariskom sporazumu, vodonik treba da postane opcija za dekarbonizaciju“, navodi savezna vlada u svojoj nacionalnoj strategiji za vodonik. Ona uključuje planove za uvoz zelenog goriva od partnera u inostranstvu. Ali održivo proizveden („zeleni“) vodonik je i dalje skup i dugo se čeka na njegovu isporuku, zbog čega ga neki nazivaju „šampanjcem energetske tranzicije“.

Industrijske ambicije Indonezije

Većina izlagača je iz Nemačke, Kine, Italije, Turske, Sjedinjenih Američkih Država, ali i Indonezija sve više dobija na snazi. Na ovogodišnjem sajmu Indonezija će preuzeti ulogu zemlje partnera. To je bilo u planu još 2020. godine, kada je sajam otkazan zbog pandemije korona-virusa.

Danas je Indonezija četvrta zemlja u svetu po broju stanovnika i najveća ekonomska sila u regionu ASEAN (Asocijacija zemalja jugoistočne Azije). Pod motom „Making Indonesia 4.0“, zemlja će koristiti svoju platformu da pokaže rastuću stručnost i ambicije u oblastima digitalizacije i industrijalizacije. Indonezija ima za cilj da bude jedna od deset najvećih svetskih ekonomija do 2030. godine.

„Mi pravimo sve vaše Erbas helikoptere u Indoneziji“, rekao je ambasador Indonezije u Nemačkoj Arif Havas Oegroseno na konferenciji za novinare u Hanoveru uoči otvaranja sajma. "Malo ljudi to zna."

Ovogodišnji industrijski sajam u nedelju će otvoriti nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Indonezije Joko Vidodo. Pre deset godina, bivša kancelarka Angela Merkel otvorila je sajam sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Globalni industrijski igrači danas imaju problem da se prilagode poremećajima u lancu snabdevanja i velikim promenama na energetskom tržištu, koje je pruzrokovala ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine. To je dovelo do drastičnog povećanja troškova i u mnogim kompanijama usporilo vreme proizvodnje.

Kao i prošle godine, ruske kompanije nisu pozvane na sajam. Kancelar Šolc je prošlogodišnji sajam iskoristio kao platformu za osudu Rusije, obećavši podršku industrijskom sektoru.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.