Samit EU: više pomoći za Ukrajinu

Portugalac Antonio Gutereš počasni je gost na prolećnom samitu Evropske unije. Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija su rituali takvih sastanaka EU poznati još iz vremena kada je bio portugalski premijer (1995-2002). Međutim, malo je verovatno da mu je sada na pameti da se s nostalgijom priseća nekakvih dobrih starih vremena, a još manje da ga obuzima prolećna atmosfera.

Problemi s kojima duboko zabrinuti šef UN mora da se suoči suviše su veliki. Klimatske katastrofe, neobuzdana veštačka inteligencija, društvena nejednakost, rat u Ukrajini, humanitarna katastrofa u Gazi – Gutereš je to naveo kao najveće krize tokom svog obraćanja u Briselu: „Živimo u haotičnom svetu u kojem se supersile međusobno blokiraju.“

„Nalazimo se u situaciji bezakonja, u kojoj države i naoružane grupe misle da mogu da rade šta god žele, jer za to ne mora da se odgovara“, požalio se generalni sekretar UN u Briselu.

Takva mračna analiza odnosi se, kako na ruski napadački rat protiv Ukrajine, tako i na situaciju u Gazi i Izraelu, smatra Antonio Gutereš. „Verujemo da je ključno da imamo mir u Ukrajini, ali mir koji je u potpunosti u skladu s našim principima.“ Ti principi podrazumevaju poštovanje međunarodnog i humanitarnog prava, teritorijalni integritet država, kao i Povelju Ujedinjenih nacija.

Dakle, iz perspektive generalnog sekretara UN, Rusija mora da povuče trupe iz istočne Ukrajine i da napusti Krim. Ti principi se takođe odnose i na sukob između Izraela i Hamasa. „Ne može biti dvostrukih standarda“, kaže Gutereš. Baš kao što Hamas mora da odloži oružje i da poštuje ljudska prava, i Izrael mora da omogućisnabdevanje stanovništva u Gazi i da spreči humanitarnu katastrofu. „Tokom mog mandata nikad nisam video toliko civilnih žrtava u bilo kojem sukobu“, uzdrhtalog glasa rekao je Gutereš.

Šolc: Više oružja za Ukrajinu

Većina od 27 lidera i liderki država ili vlada EU složiće se s generalnim sekretarom UN. Ukrajina i Gaza su glavne teme i ovog dvodnevnog samita. Nemački kancelar Olaf Šolc zalaže se za dalju podršku Ukrajini, i to ne samo novcem za budžet i obnovu države, već i vojnom opremom. To, međutim, samo po sebi nije dovoljno.

Sa samita EU očekuju se dodatna obećanja Ukrajini, ali javne debate o dalekometnom raketnom sistemu „Taurus“ nema. Takođe, ni slanje kopnenih trupa u Ukrajinu za Šolca nije opcija – za razliku od francuskog predsednika Emanuela Makrona. Na početku samita, kancelar i predsednik su se šalili jedan s drugim, smejali se, tapšali jedan drugog po ramenima. Žele da pokažu da je saradnja između Nemačke i Francuske i dalje dobra, uprkos svim razlikama u mišljenjima.

Koristiti rusku kapitalnu dobit

Kao i na mnogim prethodnim samitima EU, i na ovaj se uključuje i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Glavni grad Kijev ponovo je prethodne noći bio meta ruskih raketa. Zelenski je dobio uveravanja da će EU za pet milijardi evra iz posebnog fonda brzo da kupi municiju širom sveta. Takođe, profite od zaplenjene imovine ruske državne banke trebalo bi usmeriti u taj fond za naoružanje, što je oko dve do tri milijarde evra godišnje – plus porez na kapitalnu dobit na te prihode, koju je do sada naplaćivala belgijska država, jer je ruska državna banka svoje investicije držala kod belgijske kompanije „Euroclear“.

Očekuje se da će se o tome postići političko jedinstvo – osim ako mađarski premijer Viktor Orban, prijateljski nastrojen prema Moskvi, opet ne bude stavio veto. Pravno obavezujuća odluka može da bude doneta tek za nekoliko nedelja, onda kada budu razjašnjeni tehnički detalji operacije „Windfall-Profits“.

Želja za zajedničkom odbrambenom industrijom

Poruka Evropske unije ruskom lideru Vladimiru Putinu s prolećnog samita, dve godine nakon početka velikog ruskog napada, je jasna, veruje kancelar Šolc. „Preračunao se ako je mislio da nismo sposobni da podržimo Ukrajinu koliko god je to potrebno.“

Evropljani i Evropljanke još jednom će se obavezati da u budućnosti bolje sarađuju pri nabavci vojnih sistema i opreme. Postoji nova odbrambena strategija koju su sastavili visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj i komesar za industriju Tjeri Breton.

Međutim, nadležnosti u vezi s naoružanjem ostaju u rukama država-članica, a samo subvencije i ugovori za industriju naoružanja trebalo bi da budu objedinjeni u okviru EU. Finansiranje tog poduhvata ostaje predmet rasprave. Predsednik Saveta EU Šarl Mišel i dalje se, isto kao i Francuska, zalaže za „odbrambene obveznice“, što bi bili zajednički krediti EU slični onima tokom pandemije kovida. Nemačka vlada, međutim, odbija zajedničke dugove za opremanje vojski.

Zahtev za dugoročnim primirjem između Izraela i Hamasa

Stavovi u EU o situaciji u konfliktu između terorističke organizacije Hamas i Izraela su različiti. Nakon što su Sjedinjene Američke Države nedavno zatražile dugoročno primirje, verovatno će se i EU tome pridružiti. Do sada se govorilo o kratkoročnim prekidima vatre, ali kancelar Olaf Šolc sada u Briselu zagovara „dugoročno primirje“. To bi trebalo da bude povezano s oslobađanjem svih izraelskih talaca.

„Istovremeno, ključno je da više humanitarne pomoći stigne do Gaze“, zahteva Šolc. Evropska unija će verovatno tražiti da Izrael otvori više graničnih prelaza i na severu Gaze. Dostave brodovima ili vazdušnim putem ne mogu da obezbede neophodne količine pomoći.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.