Samit je propao, šta dalje?
1. mart 2019.
„Ovaj sastanak bismo morali da označimo kao propao“, kaže za DW Erik Balbah rukovodilac naučne grupe „Severna Koreja i međunarodna bezbednost“ na Slobodnom univerztitetu u Berlinu.
Američki predsednik Donald Tramp prethodno je obećao da će samit biti „isto onako uspešan ili veličanstven kao i prvi“. Ali na kraju, uopšte nije izdato zajedničko saopštenje, a Tramp je, za njega prilično neobičnim tonom, izjavio: „Ponekad se mora i otići, a ovo je bio jedan od tih trenutaka“.
Prvi znaci da su dvojica državnika u Hanoj doputovala s različitim stavovima, mogli su se videti u Trampovim superaltivima – kako u Severnoj Koreji vidi „enorman, neverovatan, neograničen“ ekonomski potencijal, dok je u isto vreme Kim bio značajno hladniji i ukazivao na „nesporazume“ koji su se dogodili tokom 261-og dana nakon prvog susreta.
Zašto nije došlo do zajedničkog saopštenja?
„Na kraju je izgledalo kao da sastanak nije bio dobro pripremljen, ili barem ne dovoljno dobro“, ocenjuje Balbah. Razlog je u tome što su kanali za razgovor prilično sveži, i skoro da nije bilo vremena za pripremu svih detalja. Jer, te dve države zvanično ne održavaju diplomatske odnose.
Kim je tokom sastanka izjavio da će pozdraviti otvaranje američke kancelarije za veze u Pjongjangu. No, ostaje otvoreno da li će do tog diplomatskog napretka zaista i doći, a da nije bilo zajedničkog saopštenja nakon sastanka.
Konkretan dogovor propao je zbog severnokorejskih zahteva da SAD u potpunosti ukinu sankcije, rekao je Tramp pred novinarima. „Mi to jednostavno ne možemo da uradimo“. Tramp je rekao da je on, kao i ranije, optimista, i da sastanak može doneti napredak, kako bi se u budućnosti mogao postići dobar rezultat. „Više bih želeo da to uradimo temeljno, a ne na brzinu“, rekao je Tramp.
Kako dalje?
Naredni sastanak nije dogovoren, tako da je ostalo otvoreno da li će, i u kojem formatu razgovori biti nastavljeni. Erik Balbah govori o „prozoru mogućnosti“, koji se otvorio poslednjih godina. „Međunarodna zajednica trebalo bi da pruži podršku kako bi taj prozor ostao otvoren. A najveće pitanje je kakvu će pouku iz tog izvući Trampova administracija, kako bi ovaj proces napredovao. Mora se priznati da je potrebno mnogo više fleksibilnosti.“
Američka strana je, nakon sastanka, uložila mnogo napora kako bi prikazala pozitivnu sliku veza dveju zemalja. „Razdaljina između nas manja je od 36 sati“, rekao je ministar spoljnih poslova Majk Pompeo. On računa s istinskim napretkom narednih dana i nedelja.
Hari Kazianis, direktor korejskog odeljenja republikancima bliskog vašingtonskog trusta mozgova „Centar za nacionalne interese“, pozdravio je Trampovu odluku da ne potpiše zajedničko saopštenje. „Nema ništa gore od tog da se neki sporazum potpiše samo da bi se nešto imalo u rukama“, rekao je Kazianis za AFP. „Najveći izazov je taj što severnokorejsko nuklearno naoružanje već postoji; a postići dogovor, koji po pitanju te pretnje ne bi skoro ništa promenio, bilo bi gore od propalog dila.“
Ankit Panda iz „Federacije američkih naučnika“, strahuje da je Kim razočaran zbog Trampovog odlaska. „On nije imao nameru da nastavi (razgovore)“, napisao je na Tviteru.
Tramp je pak potvrdio da je njegov lični odnos prema Kimu i dalje dobar. „Mi smo jednostavno jedan drugom dragi“. Postoji nešto „toplo“ u tom odnosu i „nadam se da će tako i ostati“.
Kim se obavezao – barem je tako izjavio Tramp – da će prestati s novi nuklearnim probama. Uprkos tome, nada u brzu denuklearizaciju korejskog poluostrva, nakon propalog sastanka se smanjila. A time i Trampova nada da će dobiti Nobelovu nagradu.
Unutrašnjepolitičke posledice
Bilo kako bilo, u Sjedinjenim Državama se smatra da se Tramp vraća praznih ruku. Mnogi analitičari su od samog starta u tom sastanku videli samo manevar kojim se odvraća pažnja od pritiska kojem je Tramp izložen na unutrašnjepolitičkom planu. Zbog istrage o umešanosti Rusije u njegovu izbornu kampanju, on je svakako u opasnosti. Dok je u Hanoju sedeo pored Kima, njegov nekadašnji advokat ga je, tokom iskaza u Kongresu, nazvao „rasistom“ i „prevarantom“.
No, najveću štetu svojoj popularnosti Tramp je naneo sam. Mnogi građani nemaju razumevanja za njegovu odluku za blokadu budžeta, najdužu u istoriji SAD, a sve kako bi prisilio Kongres da odobri finansiranje njegovog spornog zida na granici sa Meksikom. Tramp je u međuvremenu proglasio vanredno stanje kako bi se sredstva mogla proslediti Kongresu. Kritičari smatraju da je previše proširio svoja ovlašćenja. Uspeh na spoljnopolitičkom planu sve to je mogao da zaseni – ali on je izostao.
Trampova izjava u Hanoju u SAD je izazvala dodatnu iritaciju. On je naime rekao da veruje Kimovoj tvrdnji da nije bio umešan u smrt američkog studenta Ota Varmbajera. „Rekao mi je da o tome nije ništa znao i ja ga držim za reč“, rekao je Tramp. No, kada je Verbmajer u komi prebačen u SAD, Tramp je tada optužio „brutalnost severnokorejskog režima“.
Nakon konferencije za štampu u Hanoju, Tramp je krenuo nazad, američkim vazdušnim snagama. Morao bi da se pripremi za turbulentno sletanje.