Samoodbrana za žene: Misli, viči, beži – ili se bori

Kad je imala 15 godina, Jasnu Stojanović je jedne večeri blizu njene zgrade presreo mladić sa kapuljačom na glavi i tražio joj telefon. U ruci je, kaže, držao nešto što je njoj ličilo na nož.

Ostala je bez reči, pružila mu telefon i otrčala kući. Seća se da je roditeljima to ispričala kao da im saopštava da napolju pada kiša.

Danas Jasna ima 27 godina, ali strah nije nestao. Putem gde joj se to dogodilo više ne prolazi, ne voli uveče da bude sama na ulici, i ubrzava hod kad čuje korake iza sebe.

Kad je saznala da može da ide na radionice osnažujuće samoodbrane za žene, nije čekala ni trenutak. Preko društvenih mreža se odmah prijavila, i sada ovaj kurs pohađa po drugi put. 

Tražiti pomoć bez osećaja srama

„Ovde sam shvatila da u tim situacijama koje su za nas opasne i izazivaju strah, u kojima nam se desi blokada, ostanemo bez glasa, i ne možemo da se pomerimo – da je važna ta reakcija, ne smemo da zaboravimo na sebe u takvim situacijama“, kaže Jasna Stojanović za DW.

„Mislim da je važno da sve devojke i žene znaju da možemo da reagujemo ako nam se desi da budemo napadnute“, dodaje ona.

Iz svog iskustva kaže da žene često ili ne žele da traže pomoć ili ako traže, za nju najčešće mole.

„Ove radionice nas uče da možemo i da treba da tražimo pomoć bez osećaja srama koji većina žena ima, i da nekim jednostavnim pokretima koje može da uradi i mlađa i starija osoba možemo da se zaštitimo i izvučemo iz opasne situacije“, kaže Jasna.

To što su pokreti jednostavni i prilagođeni svima, to joj se kaže, posebno dopada.

Osnažujuća samoobdrana je jednostavna i logična, kaže Tatjana Nikolić, koja drži ove radionice već godinu dana nakon što je i sama prošla internacionalni trening u Pragu. Tehnike su pogodne za sve žene, bez obzira da li se bave sportom.

Radionice su rađene za žene

„Nakon nekoliko dana treninga, ti zahvati već mogu da se primene u praksi. Na ovim radionicama žene, devojke i devojčice osveste da imaju jake delove tela, lakat koji mogu da upotrebe, koleno, ruku, šaku, one na radionicama osveste svoju jačinu. Neke misle da su jače pa nisu, neke misle da su slabe pa se iznenade koliko su jake“, kaže Tatjana.

„Tehnike koje radimo su jednostavne i logične – zanima nas koje su slabe tačke napadača i koji je moj snažni deo tela slobodan, i koja je njegova slaba tačka dostupna. To je sve! Dakle, ne bavimo se obaranjem ruku, nego da iz te situacije izađem kroz jedan ili dva zahvata udarca i pobegnem“, objašnjava ona.

Radionice osnažujuće saodbrane drže se na svim kontinentima kroz program ESD (Empowerment trough self-defense) , a sama metoda rađena je za žene.

U Nišu je Tatjana Nikolić kroz svoju organizaciju „Centar za devojke“ dobila podršku UN Women Serbia da ove komunikacione tehnike, tri vrste udarca i pet odbrambenih tehnika nauče i devojke iz deset srednjih škola i sa pet fakulteta u Nišu.

Tri principa kao prevencija

Do sada je kroz njene radionice prošlo oko 350 devojčica i devojaka, a one sa kojima smo razgovarali kažu da se nakon radionice osećaju znatno samouverenije.

I Tatjana primećuje da već na drugom, a posebno na trećem dolasku od ukupno četiri vidi ogromnu razliku u samopouzdanju polaznica bez obzira na kondiciju.

„Tri principa su prevencija: misli, viči odnosno traži pomoć i beži. Samo je četvrti princip, bori se, fizička odbrana od napada“, priča nam ona.

„Poenta je prepoznati situaciju i ne ući u nju i potražiti pomoć, okrenuti se i otići ili pobeći. Ako dođe do nasilne situacije, onda sa sto odsto svoje snage i sa jednim, dva udarca na osetljivo mesto – oslobađaš se tog hvata i bežiš. Gde bežiš? Među ljude! Oni su nam saveznici“, objašnjava Tatjana principe osnažujuće samoodbrane.

Tatjana podseća na statistiku da je napadač poznat u 85 do 90 odsto slučajeva napada. Isto tako podseća da je većinom prvi znak potencijalnog napada neki razgovor, neželjeni dodir i, kako kaže, „opipavanje situacije“.

Zato ukazuje na važnost komunikacionih veština i postavljanja granice, u kojima mogu da se koriste tri principa misli, viči, beži. „To je zapravo dobra stvar jer to znači da mi imamo ogromne šanse da izbegnemo potencijalni napad“, tvrdi ona.

Stravična statistika femicida

Radionice ESD je od prošle godine do sada u svetu prošlo preko 6.500 devojčica, devojaka i žena, među njima najviše ranjive grupe poput žrtava trgovine ljudima, žena iz ruralnih područja, socijalnih radnica, izbeglica, studentkinja, hotelskih radnica, majki.

Koliko je važan uticaj ovakvih radionica u podizanju svesti i edukacije žena pokazuje i statistika tragičnih ubistava u Srbiji.

Prošle godine, ubijeno je 25 žena, a samo tokom ove godine čak 13 žena, od toga dve devojčice, od 2 i od 16 godina. Poslednja u nizu žena, ubijena je u okolini Leskovca ove sedmice.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.