Sarajevo - najzagađeniji grad u Evropi
9. februar 2013.Brojke koja navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO) su alarmantne: U Sarajevu je koncentracija sitnih čestica prašine najviša u Evropi – godišnji prosek je 117 mikrograma po kubnom metru vazduha. U Evropskoj uniji je maksimalna srednja vrednost 40 mikrograma. U makedonoskim gradovima Tetovu i Skoplju zagađenje je nešto niže nego u Sarajevu, ali je i dalje natprosečno visoko. Isto važi za bugarski Plovdiv ili rumunski Temišvar.
Opasne čestice
„Koncentracija čestica posebno raste tokom zime, tada je i zdravlje stanovništva najugroženije“ kaže Martin Tejs, stručnjak za ispitivanje kontrole vazduha u Sarajevu. Broj čestica prašine sa prečnikom manjim od deset mikrometara označava se jedinicom PM10. Tako male čestice su nevidljive i dospevaju u pluća bez ikakvog prirodnog filtera. Istraga SZO je pokazala da se kod previsokog broja tih čestica javljaju oboljenja disajnih puteva i krvotoka.
Martin Tejs kaže da su najvažniji razlozi za zagađenje u Sarajevu zastareli sistemi za grejanje i siromaštvo: „U privatnim domaćinstvima se loži svim i svačim, po pravilu ugljem i drvima, ali i starim gumama.“ Automobili koji su u proseku stari 15 do 18 godina su dodatni problem, jer nemaju moderne katalizatore kojima se smanjuje zagađenje. I klimatski uslovi deluju štetno: Sarajevo je okruženo brdima, pa se vazduh slabo pokreće, kaže Tejs.
Divlja urbanizacija
Slični problemi postoje i u Makedoniji. U pojedinim gradovima u toj zemlji izmerena je koncentracija čestica do hiljadu mikrograma čestica po kubnom metru u decembru 2012. „Tu je zastarela industrija, loš kvalitet goriva za centralno grejanje, saobraćaj – ništa od toga nije regulisano, kod nas je na sceni divlja urbanizacija“ žali se Dragan Đorđev iz Nacionalnog instituta za zdravlje iz Skoplja. Postojeći zakoni protiv zagađenja se ignorišu, da se industrija ne bi finansijski opteretila ugradnjom efikasnih filtera, kaže Đorđev: „Industrijska postrojenja u celoj Makedoniji ne zadovoljavaju evropske standarde.“
Da bi se zadovoljili EU standardi o zagađenju vazduha, u Nemačkoj je urađen veliki posao, objašnjava Marsel Langner iz Nemačkog zavoda za zaštitu prirodne sredine: "Industrijska postrojenja morala su da ugrade filtere za sitnu prašinu, a država im je nadoknadila troškove odbijanjem od poreza. Toplane su uglavnom prešle sa uglja na gas i novi automobili moraju da imaju već pomenute katalizatore".
Zagađenje vazduha u Nemačkoj, u skladu sa evropskim propisima, ne sme da pređe 40 mikograma po kubnom metru na nivou godišnjeg proseka. Osim toga, u mnogim gradovima u Nemačkoj postoje „ekološke zone“. Ako koncentracija PM10 pređe dozvoljenu vrednost, vozačima je zabranjeno da voze automobile koji previše zagađuju.
Zajedničko rešenje za celu Evropu
Za konkretna pravila i mere za poboljšanje kvaliteta vazduha, pre svega u gradovima, zalaže se i Adrijan Stojka iz organizacije za zaštitu privredne sredine GIPRO iz Temišvara. On smatra da bi finansijski motivi delovali naročito dobro – „uvođenje poreza za sve građane, koji koriste mašine i tehniku koja zagađuje vazduh“. Takav porez bi „probudio osećaj odgovrnosti za zagađenje vazduha kod ljudi“, kaže ovaj aktivista.
Zajednička evropska inicijativa mogla bi da Rumuniji olakša zadovoljavanje standarda za kvalitet vazduha. Ti standardi bi morali da uključe i druge aspekte kvaliteta vazduha, pored koncentracije sitnih čestica prašine, koja se trenutno reguliše unutar EU. Stojka veruje da procena kvaliteta vazduha mora da uzme u obzir i neprijatne mirise, pošto i oni mogu da negativno utiču na ljude koji žive blizu fabrika.
I u Bosni i Hercegovini, koja se nalazi na prvom mestu u Evropi po zagađenju vazduha sitnim česticama prašine, evropska dimenzija mogla bi da podstakne promene, kaže Marsel Langner iz Nemačke. „Kada bi ta zemlja bila unutar EU, u Sarajevu, na primer, morali bi da se pridržavaju istih standarda kao negde u Nemačkoj što se zagađenja sitinim česticama tiče. I ako se to ne bi postiglo u dužem vremenskom periodu, morale bi da se plaćaju kazne”.
Autori: Zoran Arbutina / Darko Janjević
Odg. urednica: Ivana Ivanović