Sećanje na ustanak u Varšavskom getu

Ustanak u varšavskom getu simbol je otpora Jevreja nacističkoj politici njihovog istrebljenja. Esesovci su ga ugušili posle 27 dana ogorčenih borbi sa 750 naoružanih pobunjenika. U tom trenutku u getu je bilo 60 hiljada Jevreja.Obeležavanje godišnjice ustanka počinje, zbog posete izraelskog predsednika Šimona Peresa Poljskoj, već danas.

Marek Edeleman, poslednji živi komandant ustanka, seća se :

„Nemci su tog dana došli rano. Očigledno su hteli da geto likvidiraju do Hitlerovog rođendana, koji je bio dan kasnije, 20. aprila. Bili su uvereni da će im to poći za rukom samo za jedan dan, ali kako se pokazalo – to nije bilo moguće.“

Više od 300 000 muškaraca, žena i dece bilo je već odvedeno u gasne komore. Bez protesta jevrejskog življa – bez protesta vrednog pomena. Međutim, te noći grupe dobrovoljaca zauzele su pozicije iza barikada. Njih oko 750, manje više naoružanih, usprotivilo se nemačkom okupatoru. „Očekivali smo ih i bili smo spremni da se branimo, mada smo znali da će borba biti neravnopravna“, priseća se Erdman.

"Za Nemce je to bilo iznenađenje. Uplašili su se, bežali… Na ulici nije bilo nikoga, bila je naša."

Stravično mučenje i ubijanje Jevreja

Prvi napad Nemaca je odbijen. Međutim, ustanici iz Varšavskog geta nisu imali šanse da duže izdrže pritisak nemačkog okupatora. Istoričar Feliks Tič iz Vašrave:

"Jevrejski ustanici su imali samo nekoliko stotina pištolja i lakog oružja koje nije pogodno za ulične borbe. To što su oni imali možda je bilo dobro za atentate, ali ne i za gerilsku borbu u gradu. Imali su Molotovljeve koktele, ali ne i automatsko oružje."

Nemci su se brzo oporavili od prvog šoka i počeli da pročešljavaju geto, od kuće do kuće u potrazi za ustanicima. Na kraju bi zapalili celu ulicu. Posle mesec dana, ustanak u Varšavskom getu je definitivno ugušen.

16. maja 1943. u znak pobede, Nemci su razneli sinagogu u Varšavi. Oficir SSS-a Jirgen Štrop javio je da je likvidacija Varšavskog geta uspešno okončana.

U ustanku je život izgubilo oko 7000 Jevreja. Preostalih 50 000 je ubrzo deportovano u koncentracioni logor Treblinke i tamo ubijeno.

Pre drugog svetskog rata u Vašravi je živelo 400 000 Jevreja. Bio je to najveći Jevrejski grad u Evropi.