Severna Makedonija i EU: Evropski teatar apsurda

Po rečima Ežena Joneska, „apsurdno je ono što nema svrhu, ni cilj". Književni pokret Teatar apsurda, čiji je najistaknutiji predstavnik rumunsko-francuski pisac, trenutno najbolje opisuje odnose Severne Makedonije i Evropske unije.

U komplikovanim odnosima EU i Severne Makedonije apsurdnost se ogleda ne samo u tome da nema cilja, već je svrha ulaska u EU svedena na apsurd. Zvuči komplikovano, i zaista jeste.

Najviši predstavnici Severne Makedonije i EU održali su u utorak u Briselu prvu međuvladinu konferenciju. Još četiri zemlje su u formalnom procesu pregovora za pristupanje EU - Turska, Srbija, Crna Gora i Albanija. Sve zemlje su održale međuvladine konferencije, otvarajući put formalnom procesu pregovora.

Međutim, Severna Makedonija, koja je postala zemlja kandidat za članstvo u EU 2005. neće započeti pregovore nakon sastanka u utorak u Briselu. Za razliku od ostalih, Severna Makedonija je krenula u ono što formalni briselski rečnik opisuje kao - početak procesa otvaranja pregovora.

Da bi otvorila pregovore, zemlja mora prvo da promeni svoj ustav i uključi bugarsku manjinu kao njen kontsitutivni deo. Ali u makedonskom parlamentu nema dvotrećinske većine za taj korak. Osim nacionalističke opozicije, mnogi prozapadni intelektualci i političari smatraju da će to samo podstaći dalja očekivanja i zahteve Sofije.

Zahtevi Bugarske prema Severnoj Makedoniji

Ono što je sporno nije samo pitanje promene ustava kako bi se udovoljilo bugarskim interesima, već i sve ostalo što Bugarska zahteva od svog balkanskog suseda.

Većina Makedonaca u Severnoj Makedoniji je uvređena jer ih Bugarska ne priznaje kao naciju i ne priznaje njihov jezik. Uz pomoć Francuske i drugih evropskih zemalja, Bugarska je uspela da nametne svoje tumačenje

Istorijskih događaja kao de fakto uslov za napredak Severne Makedonije u Pregovaračkom okviru, osnovnom dokumentu i mapi puta za pregovore sa EU.

Izraz „apsurdan" se može primeniti na Pregovarački okvir. U njemu je sadržana jednostrana deklaracija Bugarske koja tvrdi da makedonski jezik ne postoji, i da je to zapravo dijalekt bugarskog jezika. Sličnih zahteva ima o istorijskim ličnostima, od srednjeg veka do početka 20. veka, u vezi sa udžbenicima u Severnoj Makedoniji. Bugarska insistira da kraljeve i revolucionare iz tih perioda treba identifikovati kao etničke Bugare.

Bugarska nije pokušavala da sakrije šta hoće. Tokom posete Berlinu u maju, bugarski predsednik Rumen Radev je rekao: „Nećemo dozvoliti da se 'makedonizam‘ legitimiše u EU. Zvanična politika Bugarske opisuje „makedonizam" kao ideologiju koja je, posle Drugog svetskog rata, „veštački" i nasilno pretvorila Bugare u Makedonce. Ovakav stav prilično suludo polazi od toga da u istoriji, posebno u Evropi, postoje nacije i jezici koji su stvoreni „prirodno".

Protivnik ili partner EU?

Zbog ovog istorijskog spora, Bugarska je od 2019. više puta stavljala veto na početak pristupnih pregovora Severne Makedonije sa EU. Sada je EU iznela ono što naziva „evropskim kompromisom" – predlogom koji bilateralni spor između dva balkanska suseda pretvara u problem EU.

Kada je Makedonija 2018. preimenovana u Severnu Makedoniju, da bi se zadovoljili zahtevi Grčke, koji su, kao i oni iz Bugarske, zadirali u istoriju i identitet, zemlji je obećano da je put ka EU otvoren. Sada više niko ne veruje u takva obećanja.

Brisel se nadao da će otpočinjanje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom pokazati svoju posvećenost zemljama Zapadnog Balkana i poboljštati svoj imidž, i istovremeno smanjiti uticaj Rusije. Ali rezultat je dramatičan porast antievropskih osećanja u Severnoj Makedoniji i povećanje popularnosti proruske stranke u zemlji.

I EU i Severna Makedonija su sada zašle u ćorsokak. Ako Severna Makedonija želi da nastavi evropski put, morala bi da pristane na ponižavajuće bugarske zahteve.

U suštini, izbor Severne Makedonije je da ne pregovara o pitanjima identiteta i da nikada ne uđe u EU, ili da prihvati da njeni građani nikada neće ući u EU kao Makedonci sa svojim makedonskim jezikom.

Ako EU nastavi da podržava takve zahteve, uskoro bi umesto partnera mogla da dobije još jednog protivnika u Evropi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.