Sistem za zlostavljanje dece
15. avgust 2017.
„Smrt 1.300 dece koja su pod okriljem čileanske države bila mučena, silovana, prinuđena na prostituisanje, zlostavljana i prepuštena svojoj sudbini u rukama beskrupuloznih operativaca Nacionalne službe za maloletnike, ući će u istoriju kao najveće zlodelo počinjeno u vreme demokratije“. Te reči potiču od Ede Kliri, čileanske sociološkinje, sa doktoratom političkih i ekonomskih nauka Univerziteta u Ahenu, a ona ih je napisala za prvi čileanski internet-dnevnik El mostrador.
Tema o kojoj piše je veoma bolna: anketni odbor Kongresa u Valparaisu optužio je Nacionalnu službu za maloletnike (SENAME) i čileanske vlade od 2005. naovamo da su odgovorne za smrt 1.313-oro maloletnika koji su bili obuhvaćeni „staranjem“ te službe. Reč je o deci koja su bila smeštena u državne i privatne domove (vlasnik mnogih je katolička crkva). Sudbina te dece je bila u rukama mreže kriminalaca, napasnika i mučitelja koja sada nastoji da maloletnici, se izvuče iz afere uz zdušnu pomoć političkih funkcionera.
Izveštaj kraćen, pa odbačen
Anketni odbor čileanskog Kongresa je početkom jula ove godine podneo svoj izveštaj o tim događajima na usvajanje do kojeg – nije došlo. Pre toga je više ministara vršilo pritisak na poslanike, a konzervativna opozicija je čak pokušala da iz tog izveštaja odstrani kompletan period od 2014. do 2017. godine – kada su njeni političari bili na vlasti, a predsednik države je bio milijarder i tajkun Sebastijan Pinjera. Iz izveštaja su obrisana i imena bivših šefica SENAME Marsele Labranje i Solange Huerte, kao i njima hijerarhijski nadređenih bivših ministara pravde Hosea Antonija Gomeza i Havijera Blanka. Iako je bilans istrage bio dramatičan a na kraju je predložen i katalog sa 64 hitne mere koje je trebalo preduzeti, ni nova verzija teksta, osakaćena mnogim kraćenjima i brisanjima, nije usvojena.
Deca o kojoj je reč potiču iz propalih ili siromašnih porodica, ili su ih roditelji ostavili, ili su već bila žrtve nasilja. U mnogim slučajevima, reč je o deci koja su bila traumirana, depresivna ili telesno hendikepirana; zvanični cilj domova SENAME je da se takvoj deci obezbede zaštita, normalna ishrana i normalno školovanje. No, umesto toga, decu su čekale nove patnje. Zbog toga je javnost prvi put alarmirana 2013. kada se radom SENAME pobliže pozabavila takozvana „Komisija Heldres“. Sutkinja Monika Heldres je koordinisala istražni projekat UNICEF vredan pola miliona evra pokrenut u saradnji sa čileanskim pravosuđem. Njen izveštaj je bio težak udarac za vladu Pinjere i njegove prethodnice na funkciji Mišel Bačelet.
Nikom ništa
Heldresova i njeni saradnici su minuciozno prikupljali informacije i razgovarali sa mnogo dece u više od 60 domova u 10 čileanskih regija. Tu su izbili na videlo katastrofalni higijenski uslovi u domovima, pronevera državnih subvencija, nestručnost, nepotizam, zapuštenost dece i vrlo raspostranjeno seksualno zlostavljanje – mučitelji su bili rukovodioci ali i stariji pitomci takvih domova. U „Izveštaju Heldres“ je navedeno da je 6.500 dece izloženo „visokom riziku“.
Izveštaj je uručen najvišem čileanskom upravnom sudu, uz očekivanje da će on da pokrene sređivanje stanja u SENAME, ali – ništa se nije desilo. Tek kada su ogorčene organizacije za ljudska prava počele da štampaju i stavljaju na uvid javnosti delove izveštaja, čitava afera se našla na dnevnom redu Kongresa. Tako je 2014. Formiran prvi anketni odbor nazvan SENAME I. Na tome se i ostalo. Tek kada je 2016. Vođstvo SENAME priznalo da je u domovima umrlo 1.313 dece, formiran je novi anketni odbor pod imenom SENAME II. Ni njegov rad do danas nije dao rezultate.