Skoplje – grad koji ne diše punim plućima

Skoplje je jedan od najzagađenijih gradova u Evropi. Taj neslavni epitet se odnosi pre svega na zagađeni vazduh, posebno tokom zimskih meseci. Merni uređaji su protekle zime pokazali alarmantno prisustvo ugljen monoksida, sumpora, azotnih oksida i takozvanih suspendovanih čestica.

Građani Skoplja na internet strani „Skoplje diše“ mogu da prate zagađenost vazduha iz dana u dan. U novembru, decembru i januaru indeks zagađenosti vazduha je mnogo puta prešao 300 iako je na toj skali prihvatljiva zagađenost tek do 50. Stručnjaci upozoravaju da to praktično znači da bi građani trebalo da izađu na ulicu – tek ako baš moraju.

„Jedna analiza je pokazala da je u Skoplju tokom 269 dana koncentracija štetnih materija u vazduhu bila viša od dozvoljene – ponekad deset puta viša! To je enormno zagađenje. Mi, kao nevladina organizacija, kucamo na mnoga vrata, ali prevashodnu odgovornost nose nadležni“, kaže za DW Iskra Stojkovska iz nevladine organizacije „Front“.

Vlasti su svesne problema, kaže za DW Sonja Lipitkova, zamenica ministra za životnu sredinu. Ona imenuje najveće zagađivače: „To su veliki industrije koje imaju rok do 2014. da se prilagode evropskim standardima. Uz to, na nivo zagađenja utiče i položaj Skoplja, ali i upotreba starih goriva za grejanje u zimskim mesecima“, kaže Lipitkova.

Gas je spas?

Statistika pokazuje da najlošiji kvalitet vazduha imaju gradovi u Iranu, Indiji, Pakistanu i Mongoliji. Najzagađeniji je iranski grad Ahvaz, a prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, najzdraviji vazduh dišu žitelji pojedinih delova SAD i Kanade.

SZO upozorava da mikroskopski sitne čestice, čija je dozvoljena koncentracija 50 mikrograma po kubnom metru vazduha, ulaze u pluća i znatno povećavaju šanse od kancerogenih oboljenja. S obzirom da je u Skoplju koncentracija ove zime dostizala i 433 mikrograma, nije čudo da ovaj grad ima čak 442.518 registrovanih pacijenata sa respiratornim bolestima. Tako visok procenat u Makedoniji ima još samo Veles.

Kao glavni način za rešenje problema apostrofira se gasifikacija glavnog grada. Kvalitetu vazduha bi mogli da doprinesu i obnovljivi izvori energije koji će postepeno smenjivati mazut, trenutno dominantno gorivo za grejanje.

Autori: Goran Petreski / Nemanja Rujević
Odg. urednica: Dijana Roščić