„Ne ubijaj glasnika“, kaže poslovica koja je opet aktuelna u vezi s ponovo rasplamsanom debatom o priznanju nezavisnosti Kosova. Šta se dogodilo? Bošnjački predstavnik u Predsedništvu BiH Bakir Izetbegović je u intervjuu za DW rekao da se nada da će Bosna i Hercegovina priznati Kosovo. To je u susednoj zemlji Srbiji – za divno čudo – izazvalo negodovanje.
Pritom je u stvari svima moralo da bude jasno da Izetbegović, kao šef najveće bošnjačke partije SDA, zastupa priznavanje Kosova. Isto kao što je jasno da je šef najveće partije bosanskih Srba SNSD Milorad Dodik protiv tog priznanja. U Bosni i Hercegovini spada u svakodnevicu da se imaju različita mišljenja i to u suštini nije ni novo, ni iznenađujuće, niti problematično. Razlog za ljutnju trebalo bi tražiti u tome što se čovek rado ljuti, kako bi se zbili redovi iza njega. I kako bi emocionalizovao ljude.
Politička kalkulcija
Kada bi se zaista radilo o bosanskim građanima, naravno da bi u njihovom interesu bilo priznavanje Kosova. Naime, bosanski državljani, zbog nepriznavanja Kosova, ne mogu tamo da putuju, osim ako ne prođu kroz komplikovanu i skupu proceduru za dobijanje vize. To je šteta, jer se upravo na Kosovu nalaze prelepi srpski pravoslavni manastiri koje bosanski državljani ne mogu da posete. U stvari, trebalo bi da je u interesu nacionalno orijentisanih Srba da se to omogući. Osim toga, ako BiH prizna Kosovo, to bi dovelo do dalje normalizacije i poboljšanja odnosa na Balkanu.
Tu se može pronaći i razlog političke kalkulacije za ljutnju: predstoji nova runda dijaloga Srbije i Kosova. Uoči početka, obe strane žele da se „naoružaju“ kako bi imale što jaču pregovaračku poziciju – recimo, predsednik Srbije Vučić. A Izetbegović s tim nema ništa. Jedini razlog zbog kojeg ponekog uzbuđuju Izetbegovićeve izjave jeste taj što su oni drugačijeg mišljenja.