„Slabe tačke“ politike Zapada

„Predsednik Rusije je uspeo da izdejstvuje činjenice, koje u ovom trenutku deluju nepovratno. To bi se moralo osuditi, jer izgleda da ih niko ne može promeniti. Putin je iskoristio nejedinstvo Evrope i političku neizvesnost u Ukrajini. Uostalom, više od toga mu i nije bilo potrebno. Jer, ekonomski problemi na domaćem terenu mu zapravo više od toga i nedozvoljavaju. Dodatna eskalacija, što bi u svakom slučaju bila eventualna invazija na istok Ukrajine ili podela ove zemlje, nisu u viziru. To bi u Rusiji izazvalo trajnu privrednu štetu. Daleko veću štetu, nego što ona to jeste u ovom trenutku. Rejting agencije već su loše ocenile kreditnu sposobnost Rusiju, kojoj su hitno potrebne strane investicije“, komentariše Hajbroner štime.

„Ko sanjari, obično se (zajedno sa drugima koji to isto čine) zatekne u specifičnom prostoru za komunikaciju, u kojem se debatuje, osporava i sukobljava. U tom kontekstu bi se moglo reči da su Amerika, Evropa i Kina, uprkos svim razlikama, prilično blizu. Jedina sila, koja se iz tog sveta isključila jeste Rusija. To bi se moglo okarakterisati najdeprimirajućom poukom u poslednjih par sedmica. Vladimir Putin ne sanjari. Njegovi argumenti su cinični i relativizuju vrednosti. U njima se naslućuje mešavina zavisnosti i kompleksa manje vrednosti, i predstavljaju uvredu za Amerikance. Rečenica: ‚Oniverujuuekskluzivnost, osećaju se pozvanim da menjaju sudbinu sveta i jedino oni mogu biti u pravu‘. Sve ostalo je retro“, primećuje Tagesšpigel iz Berlina.

„Odustati od zveckanja oružjem“

„Žan Klod Junker je kandidat konzervativnih snaga na predstojećim izborima za Parlament EU u maju, zbog čega je slobodnom Zapadu teško diskreditovati ovog političara kao izdajnika. Ali i on – kao nažalost premalo političara u Nemačkoj – uočava slabe tačke politike Zapada. Pre svega neodlučnost u politici pridruživanja Ukrajine, Evropskoj uniji, nedostatak komunikacije sa Moskovom u domenu daljeg širenja NATO saveza, kao i opravdanost planova o jačanju vojnog priusustva Severnoatlantske vojne alijanse na granicama sa Rusijom. Takvih izjava je premalo. Bilo bi pogubno, ako bi se takvi glasovi utopili u priče o dobru i zlu hladnih radnika“, navodi Frankfurter rundšau.

„NATO savez bio i u kriznim vremenima trebalo mudro savetovati, kako bi ova alijansa ostala umerena. Konkretno bi to značilo: umesto gunđanja odlazećeg generalnog sekretara Rasmusena o dalje širenju vojne alijanse na Istok, bilo bi dobro poslušati savet šefa nemačke diplomatije, Štajnmajera i ostati hladne glave. To ne znači da bi Rusiju trebalo pustiti ukrajinksim komšijama da diktiraju ustav, već da u sopstvenom zalaganju suvereniteta Ukrajine, najviše kredibiliteta možete imati, ukoliko odustanete od zveckanja oružjem“, piše Badiše cajtung iz Frajburga.

„Ako uopšte postoji ohrabrujući signal u ovako nestabilnim okolnostima, onda je to sigurno sledeće: o krizi Ukrajini računa vode šefovi diplomatija, a ne ministri odbrane. Dakle, diplomate, a vrhovni komandanti. Ipak, iritirajuće je, kada Ministarstvo odbrane glasno govori o mogućim izviđaćkim letovima i vežbama NATO saveza u istočno-evropskim državama, koje se graniče sa Rusijom. Time se Moskvi daje još jedan povod za slanje trupa. Priče o tenkovima, prebrojavanju pripadnika vojske, predstavljaju opasnu rutinu. Balans terora jednom smo se već imali. Ali to nije razlog da se još jednom oslanjamo na klimavu konstrukciju“, savetuje Miteldojče cajtung iz Halea.

Mudra odluka Vitalija Klička?

„Vitalij Kličko želi da bude gradonačelnik Kijeva. Špekuliše se, kako bi to bio daleko lakši izazov za njega, koji bi uostalom mogao da mu posluži kao odskočna daska na političkoj sceni Ukrajine. Možda će njegovo povlačenje iz prvih redova dovesti do utapanja u političku beznačajnost. Jedno je sigurno: Kličko je doneo jednu razumnu, stabilizirajuću odluku. A to je dostojno svake časti“, konstatuje Štutgarter cajtung, povodom odluke bivšeg svetskog prvaka u boksu da odustane od kandidature za predsednika Ukrajine.

„Protesti na Majdanu su od izuzetnog značaja, jer su ta okupljanja predstavljala krik nezadovoljnog naroda, koji se usprotivio Janukoviču i njegovim pokušajima da zemlju ubrzano približi istoku. Ipak, što su protesti duže trajali, to je uticaj uticaj nacionalističkih snaga bio sve agresivniji. Ukoliko se tim putem nastavi, demokratska budućnost Ukrajine biće nezamisliva. Zemlja je na raskrsnici“, primećuje Noje prese iz Hanovera.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković